Југославија, највећа српска ухронија

Petar M. Anđelkovic

doi:10.5937/zrffp48-19704

Petar M. Anđelkovic Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za sociologiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp48-19704

Ključne reči: Yugoslavia||, ||Југославија, Serbia||, ||Србија, uchronia||, ||ухронија, Serbian elite||, ||српска елита, responsibility||, ||одговорност,

Sažetak

Имајући у виду упозорење Црњанског да „ствари треба сагледавати са српског становишта“ овај рад представља критички осврт на једну друштвену појаву, стварања Југославије и њен распад, која је постојала у више појавних облика и трајала од 1918. до 2006. године. У стварању идеје Југославије и на њену реализацију садејствовали су спољашњи и унутрашњи фактори. Када је реч о унутрашњим (српским) неоспорна је чињеница да се „клица“ југословенства зачела међу елитом (интелектуалном и политичком), те је стога она и најодговорнија како за рађање те идеје тако и за све последице које су из ње произашле. Када након једног века од стварања Југославије, а време је најбољи судија, сведемо биланс, он је по Србе више него поразан. Србија је у протеклих сто година од Краљевине Србије, која је била овенчана славом из Балканских ратова са територијалним проширењима преко државе победнице у I и II светском рату, дошла у позицију губитника, како у самој и „првој“ и „другој“ Југославији тако и након распада те државе. Основна идеја овог рада коју настојимо да докажемо јесте да је Југословенска идеја једна од највећих српских грешака, у којој је српски народ ушао као победник, у којој је жртвовао свој национални идентитет, а на крају постао највећи губитник. Стога Југославија јесте највећа српска ухронија и треба да послужи као добра опомена чувања од лажних утопија.

Reference

Анђелковић, П. (2014). Пасионирани патриотизам и/или (ЕУ)ропство. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Бакић, Ј. (2011). Југославија: разарање и његови тумачи. Београд: Службени гласник.

Бенда, Ж. (1996). Издаја интелектуалаца. Београд: Социјална мисао.

Видојевић , Ж. (2009). Историја и вера. Београд: РАОБ, Завод за унапређене образовања и васпитања.

Вуковић, С. (2011). Економски узроци разбијања/распада Југославије. Социолошки преглед, XLV (4), 477–504.

Гаћиновић, Р. (2014). Млада Босна. Београд: Медија центар.

Гаћиновић, Р. (2016). Визионарска кратковидост српске владе 1918. године. Национални интерес, 25 (1), 163–190.

Дучић, Ј. (2002). Верујем у Бога и у српство. Београд: Беокњига.

Драшковић, В. (2001). Подсећања. Београд: Српска реч.

Живојиновић, Д. (2012). Кажњени веком сопствених заблуда. Геополитика, 15.

Живојиновић, Д. (2011). Надмени савезник и занемарено српство: Британско српски односи (1875–1941). Београд: Албатрос плус.

Ђорђевић, Ж. (2012). Сатирање српства у 19. и 20. веку, Том 1. Београд: Драслар Партнер.

Екмечић, М. (1990). Ратни циљеви Србије 1914. Београд: Просвета,

Екмечић, М. (2018). Први светски рат и стварање Југославије. Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије (220–233). Београд: Катена Мунди.

Јовановић, С. (1932). Политичке и правне расправе, књига II. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.

Крешић, А. (1994). Зашто је Југославија двапут пропадала. Филозофија и друштво, VI, 67–83.

Марковић, М. (2007). На развалинама јутопије Срби од стварања Југославије до Сребренице и Косова. Чачак: Легенда.

Митровић, М. (2012). Српско клатно. Београд: Правни факултет, Центар за издаваштво и информисање.

Протић, Ст. М. (2015). Велика илузија: Живот и смрт Југославије. Београд: Colorgrafx.

Скерлић, Ј. (1964). Фељтони, скице и говори. Београд: Просвета.

Стошић, А. (2000). Велики дани Србије 1914–1918 – сведочења. Крушевац–Београд: Крушевачки гласник, Друштво за ослободилачке ратове до 1918–Студентски културни центар.

Туцовић, Д. (1950). Изабрани списи, књ. II. Београд: Просвета.

Чубриловић, В. (1958). Историја политичке мисли у Србији XIX века. Београд: Просвета.

Шуваковић, У. (2012). Разбијање Југославије и неоколонијални положај новонасталих држава бившег југословенског простора. У: Ж. Ђурић, М. Јовановић, М. Кнежевић (ур. и прир.), Разбијање Југославије, књига 1 (141–179). Београд: Институт за политичке студије.