Брига о старим лицима у систему социјалне заштите Републике Србије
Sažetak
Продужење животног века одређује положај старих особа у савременом друштву. Стога проблеми старости постају значајна друштвена појава која заокупља научну и стручну пажњу геронтолога, геријатара, социолога, социјалних радника, криминолога, психолога и др. Живимо у времену политичких и економских криза и промена у којима постоје категорије становништва које су угрожене, осиромашене, болесне, усамљене, рањиве, што је нарочито изражено код старе популације. Иако је, код нас, старање о старима, у великој мери, сведено на породицу и има међугенерацијски карактер, све чешће породица није у стању да сама сноси терет те бриге. Многа стара лица живе сама или у старачким домовима, с обзиром на то да су млади последњих двадесетак година напуштали земљу и родитеље у потрази за бољим животом. Кроз законска решења и Стратегије о старима и у Републици Србији покушава се, преко институционалних и ванинституционалних облика заштите, помоћи особама трећег животног доба.
Reference
Vuković, D. (1988). Sistem socijalne sigurnosti. Beograd.
Drča J. (2012). Društvo i stari. Novi Sad: Prometej.
Манојловић, П. (1996). Социјални рад и старост. Beograd: Геронтолошко друштво Србије.
Rehabilitacija. (1966). U: M. Vujaklija. Leksikon stranih reči i izraza (str. 779). Beograd: Prosveta.
Satarić, N. (2007). Vaninstitucionalna zaštita starijih ljudi u Srbiji. Beograd: Snaga prijateljstva − AMITY.
Simić, M. (1996). Rehabilitacija invalida. Beograd: FPN.
Socijalna rehabilitacija. (2006). U: I. Vidanović. Rečnik socijalnog rada (str. 329). Beograd: autorsko izdanje.
Станковић, Б. (2002). Институционална брига о старима. Београд: Геронтолошко друштво.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293