О култу Јупитера на југу провинције Далмације (Неколико примјера из источне Херцеговине)

Gligor M. Samardžić

doi:10.5937/zrffp49-20246

Gligor M. Samardžić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-20246

Ključne reči: cult||, ||култ, Jupiter||, ||Јупитер, the Romans||, ||Римљани, Dalmatia||, ||Далмација, east Herzegovina||, ||источна Херцеговина,

Sažetak

На југу римске провинције Далмације (источна Херцеговина), као и у свим подручјима која су некада била у саставу Римског царства, нађени су споменици који свједоче о религиозности римских грађана. Римски грађани увијек су и свугдје поштовали задате култне обреде, приносили жртве и упућивали молитве. Римљани (војници, колонисти) са собом су донијели поштовање култова божанства римског државног пантеона, од којих је најпоштованији био врховни римски бог Јупитер. Тако је и на подручју источне Херцеговине нађен скроман број споменика посвећених овом божанству. Покоравањем туђих територија, мјесни, односно аутохтони култови синкретизују се или посредством interpretation Romana романизују. Епиграфска грађа нам служи као главни извор за упознавање римских култова и њиховог ширења на подручју царских провинција.

Biografija autora

Gligor M. Samardžić, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

Katedra za istoriju

Reference

Atanacković-Salčić, V. (1979). Antički Diluntum u svijetlu novih arheoloških istraživanja (Stolac i Trebimlja). Tribunia, 5, 7–36.

Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: ANUBIH Djela knj. LXVI, CBI knj. 6.

Bekavac, S. (2010). Jupiterov kult u Burnumu. Radovi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru, 52, 61–77.

Glavaš, I. (2016). Konzularni beneficijariji u rimskoj provinciji Dalmaciji. Mala biblioteka Godišnjaka zaštite spomenika kulture Hrvatske, 17, 1–48.

Imamović, E. (1975/1976). Interpretatio romana u odnosu na indigene kultove rimske provincije Dalmacije. Prilozi instituta za istoriju u Sarajevu, 11–12, 13–26.

Imamović, E. (1977). Antički kultni i votivni spomenici na području Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Veselin Masleša.

Marić, A, (2013). Religijske prilike na području Gornje Neretve u antičko doba. Časopis fakulteta humanističkih nauka, 8, 29–46.

Medini, Ј. (1976). Rimske i orjentalne religije na istočnoj obali Jadrana. Materijali SADJ, XII, 185–207.

Љубомировић, И. (2018). Верска толеранција на примеру Константина Великог и његове политике према хришћанима и паганима. Византијско-словенска чтенија, I, 97–105.

Ljubomirović, I. (2018). The Epigraphic and Archeological Work of Nikola Vulić on the Territory of Macedonia. Collection of Papers of the Faculty of Philosophy, XLVIII (3), 249–257.

Patsch, C. (1900). Nove rimske epigrafske tečevine iz Bosne i Hercegovine. GZM u BiH, XII, 169–193.

Patsch, C. (1902). Rimska mjesta u Konjičkom kotaru. GZM u BiH, XIV, 303–333.

Pašalić, E. (1960). Antička naselja i komunikacije u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Zemaljski muzej Sarajevo.

Radimsky, V. (1891). Bišće polje kod Mostara. GZM u BiH, III, 159–192.

Rendić-Miočević, D. (1955). Ilirske predstave Silvana na kultnim slikama s područja Dalmata. GZM u Sarajevu n.s., X, 5–40.

Rendić-Miočević, D. (1989). Iliri i antički svijet. Split: Ilirološke studije.

Самарџић, Г. (2015). Источна Херцеговина у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Sanader, M. (2008). O antičkim kultovima u Hrvatskoj. VAPD, 101, 157–186.

Sergejevski, D. (1934). Rimski spomenici iz Bosne I. Spomenik SKA, LXX–VII, 1–28.

Truhelka, Ć. (1892). Prilozi rimskoj arheologiji Bosne i Hercegovine. GZM u BiH, IV, 340–365.

Šačić, A. (2011). Antički epigrafski spomenici istočne Hercegovine. Sarajevo: Filozofski fakultet (rukopis; magistarski rad).

Škegro, А. (1997). Inscriptiones Latinae et Graecae Bosniae et Hercegovinae. Opuscula archaeologica, 21, 85–116.