Дидактичко-методичка вредност уџбеника Теорија нотног певања Исидора Бајића

Petar M. Ilić

doi:10.5937/zrffp49-20523

Petar M. Ilić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Fakultet umetnosti Priština - Zvečan

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-20523

Ključne reči: instructive melodic examples||, ||инструктивни мелодијски примери, A Theory of Notation Singing||, ||Теорија нотног певања, Isidor Bajić||, ||Исидор Бајић, vocal technique||, ||вокална техника,

Sažetak

У раду се разматра дидактичко-методичка вредност уџбеника Теорија нотног певања Исидора Бајића. Kao литература за основно музичко образовање, први пут је објављена 1904. године, под називом Теорија правилног нотног певања. Након првог, уследило је и друго допуњено издање 1912. године, под називом Теорија нотног певања. Познато је да почетком ХХ века у Србији нису постојали музички уџбеници, ни приручници, одобрени или издати од стране тадашњег Министарства просвете, из којих је могло да се научи нотно певање. Исидор Бајић је у складу са тиме приредио уџбеник са основним теоријским и практичним поставкама наставе солфеђа и теорије музике. Његов садржај подељен je на поглавља у којима су заступљене елементарне области педагогије правилног нотног певања. Основне лекције у уџбенику обухватају теорију музике, ритам, мелодику, као и основе вокалне технике. Уџбеник Теорија нотног певања није заступљен у оквиру предложене литературе за наставу солфеђа и теорије музике за основно музичко образовање у Србији. У складу са тиме, циљ овог рада је указивање на могућности коришћења и актуелизације једне од првих методичких књига за нотно описмењавање на српском говорном подручју. Примена уџбеника Теорија нотног певања проширила би званични списак литературе из области почетне наставе солфеђа. У овом раду, методом теоријске анализе, разматраће се дидактичко-методичкa апаратура, текстуални и нотни садржај другог допуњеног издања.

Reference

Бајић, И. (1899). Певање као педагошко средство и корист његова. Нови васпитач, 1, 1–8.

Бајић, И. (1912). Теорија нотног певања. Нови Сад: Парна штампарија Ђорђа Ивковића, Ujvidek (Hongorie).

Ban, M., i Svalina, V. (2013). Različiti pristupi savladavanja intonacije u nastavi solfeggia. Život i škola, 30, 172–192.

Васиљевић, М. А. (1952). Једногласни солфеђо заснован на народном певању. Београд: Просвета.

Vasiljević, Z. (1978). Metodika nastave solfeđa. Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu.

Дробни, И. (2008). Методичке основе вокално-инструменталне наставе. Београд: Завод за уџбенике.

Ђурић-Клајн, С. (1956). Музика и музичари. Београд: Просвета.

Ђурић-Клајн, С. (1959). Увод у историју југословенске музике. Београд: Уметничка академија.

Karan, G. (2001). Pesma – sredstvo tumačenja muzike kod Isidora Bajića. U: V. Milanković (ur.), Zbornik radova Trećeg pedagoškog foruma (118–123). Beograd: Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.

Katunac, D. (2004). Klavirska muzika Miloja Milojevića. Beograd: Clio.

Цицовић-Сарајлић, Д. (2014). Српска црквена музика у основношколској настави музичке културе. Косовска Митровица: Факултет уметности.