Законоправило Светог Саве (Светосавски Номоканон) и Законик Стефана Душана (Душанов законик) као извори српског права у средњовековној Србији
Sažetak
Предмет овог рада су извори средњовековног српског права: Законоправило (Номоканон) Светог Саве из 1219. године и Законик Стефана Душана, цара српског из 1349. и 1354. године. Законик цара Стефана Душана допринео је напретку тадашњег српског друштва као јединствени закон целе државе, не само у старим већ и у новоосвојеним областима, a урађен је на основама Законоправила, на које упућују поједине одредбе Законика.
Рад има за циљ да укаже на вишеструки значај Законоправила и Душановог законика за српску цркву, државу и народ, а поготово у односу на период када је оно настало. Србија је у тадашњем познатом свету и тадашњој Европи уз Византију могла једним оваквим зборником да се похвали. Наведени прописи указују на континуитет српске цркве и државности. Сходно наведеном, проистиче обавеза да не дозволимо запостављање наших најважнијих правних споменика, већ да их у мери у којој је то могуће сачувамо, тумачимо и са поносом истичемо као највредније српско народно благо.Reference
Благојевић, М. (1989). Србија у доба Немањића. Београд: Вајат.
Богдановић, Д. (1979). Крмчија Светог Саве. У: В. Ђурић (ур.), Сава Немањић – Свети Сава, историја и предање: међународни научни скуп (91-99). Београд: Српска академија наука и уметности.
Бубало, Ђ. (2013). Оглед из историје Душановог законика (рукописно окружење). Зборник радова Византолошког института, 50 (2), 725-740.
Бубало, Ђ. (2015). Време Душановог законика. Slověne, 4 (2), 119-146.
Властар, М. (2013). Синтагма. Београд: САНУ.
Доментијан. (1243). Житије Светог Саве. Нови Сад: Матица српска.
Дучић, Н. (1877). Крмчија морачка 1877. Гласник Српског ученог друштва, VIII, 62-64,96-97.
Зигелъ, Т. (1870). Законикъ Стефана Душана. С. Петербургъ: Типография товарищества Общественная польза.
Зорић, П. (2016). Zakonopravilo svetoga Save i pravni transplanti. www.alanwatson.org.
Ивић, А. (1922). Грађа за историјску географију цркве. Гласник географског друштва, 7 (8), 208.
Janković, D. (1953). Istorija države i prava feudalne Srbije, XII-XV vek. Beograd: Naučna knjiga.
Кркљуш, Љ. (2002). Правна историја српског народа. Нови Сад: Прометеј.
Марковић, Б. (2007). Јустинијанов закон, Средњовековна византијско-српска правна компилација. Београд: САНУ.
Margetić, L. (2000). Liber Methodius i pitanje vrela devete glave Ljetopisa popa Dukljanina. Croatica christiana periodica, XXIV (46), 1-9.
Милаш, Н. (1884). Зборник правила светих апостола, васионских и помјесних сабора и светих отаца, која је примљена православном црквом. Задар: Штампарија А. Пајевића.
Милаш, Н. (1926). Православно црквено право. Београд: Геца Кон.
Милин, Ж. (2000). Из древних односа српско-румунских. Темишвар.
Мирковић, З. и Ђурђевић, М. (2011). Правила о поклону у српском средњовековном праву. Анали Правног факултета у Београду, LIX (2/2011), 63-90.
Mošin, V. А. i Troicki, S. (1953). Kako treba izdati Svetosavsku krmčiju (Nomokanon sa tumačenjima), SANU, Spomenik CII, Odeljenje društvenih nauka, Nova serija 4, Beograd 1952. Časopis Staroslavenskoga instituta u Zagrebu, 2/1953, 57-67.
Новаковић, С. (1870). Законик Стефана Душана цара српског 1349. и 1354. Београд: Државна штампарија.
Новаковић, С. (1878). Законик Стефана Душана цара српског 1349. и 1354. Београд: Државна штампарија.
Новаковић, С. (1907). Матије Властара Синтагма - азбучни зборник византијских црквених и државних закона и правила (словенски превод времена Душанова). Београд: Државна штампарија.
Panaitesku, P. (1959). Manuscrise slave din Biblioteka Academiei. Bucuresti: Editura academiei Republicii populare Romane.
Перић, Д. (2006). Црквено право. Београд: Правни факултет.
Петковић, С. (1995). Акатист Светом Сави. Хиландар.
Петровић, М. (1993). Историјско-правни значај Законоправила Светога Саве. Гласник права, 2/1993, 15-23.
Петровић, М. (2004). Законоправило Светог Саве. Краљево: Жича.
Полојац, М. (2017). Јунац који боде у Законоправилу Светог Саве. Анали Правног факултета у Београду, LXV (2/2017), 4369.
Поповић, М. (1999). Правда и Душаново законодавство. Law and Politics, 1 (3), 293-323.
Поповић, Р. (2012). Васељенски сабори: први, други, трећи и четврти, Одабрана документа, књ.1. Београд: Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију.
Радојчић, Н. (1953). Душанов законик. Београд: Српска академија наука.
Scott, S. P. (1932). The civil Law. Cincinnati: The Central Trust Company.
Соловјев, А. (1932). Светосавски номоканон и његови преписи. Београд: Народна штампарија.
Соловјев, А. В. (1928). Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка: докторска расправа. Београд: Штампарија „Свети Сава“.
Стојановић, Н. (2014). О наслеђивању у Законоправилу Светог Саве. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 48 (1), 25-43.
Šarkić, S. (2004). The Concept of Marrage in Roman, Byzantine and Serbian Mediaeval Law. Зборник радова Византолошког института, XLI, 99-103.
Шаркић, С. (2015). Утицај византијског права на средњовековно српско право. Slověne, 2, 106-118.
Тарановски, T. (1926). Душанов законик и Душаново царство. Нови Сад: Матица српска.
Тарановски, T. (1931). Историја српског права у немањићкој држави, I, II, III, IV. Београд: Геце Кона.
Троицки, С. (1929). Свети Сава и словенство. Нови Сад: Јовановић и Богданов.
Троицки, С. (1949). Ко је превео Крмчију са тумачењима?. ГЛАС САНУ, 193, 119-142.
Троицки, С. (1952). Како треба издати Светосавску Крмчију (Номоканон са тумачењима). Београд: Споменик САН CII.
Троицки, С. (2011). Црквено право. Београд: Правни факултет.
Urošević, L. (1939). Pravosuđe i pisano pravo u srednjevekovnoj Srbiji u svetlosti današnjeg pisanog prava. Beograd: Štamparija „Davidović“.
Флоринский, Т. (1888). Памятники законодатльной дъятельности Душана Царя Сербовъ и Грековъ. Киевъ: Типография императорскога университета св. Владимира.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293