Философија образовања и људска слобода

Sažetak

Покрет просветитељства повезао је стечена знања са изразима права поједица на основно образовање ради равејавања предрасуда које коче друштвени напредак, али се она манифестују и као моћне полуге којима се мења затечена стварност. Модерно доба прокламовало је право на образовање као базични део људских права (и повељом Уједињених нација), али је у њих унело и конгломерат интереса у њиховој реализацији, који сама та права чини спорним. Педагошки либертинизам, као известан одјек револуционарних тежњи, у захтеву за критичким мишљењем је у тој мери релативизовао програме и циљеве школства, да је захтевао да се људи образују на улици, попут хипика који немају границе у својим произвољностима. Наступио је и известан физикални економизам скраћивања наставних програма, минимализам знања у основном образовању и максимализам у трговини и управљању природним и људским ресурсима. Да ли је менаџмент и највећа мудрост коју треба изучавати на универзитетима? Оно што се непосредно исплати ипак није нешто трајно и непропадиово. Будући да може да постане и оптерећујућа ствар, ваља се вратити класичном образовању које је пружало решења за растуће апетите и похлепе јасношћу својих теорија.