Иван Ранчић, заборављени сликар цвећа и пејзажа

  • Kamenko M. Marković Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
Ključne reči: Lausanne||, ||Лозана, Ivan Rančić||, ||Иван Ранчић, painting||, ||сликарство, arts||, ||уметност,

Sažetak


Иван Ранчић родио се 19.2.1906. у Краљевом Селу, у источној Србији. До данашњег дана су сачувани само оскудни детаљи из његове, по много чему необичне биографије. На основу тих података, исписаних на реверсу једног његовог пејзажа, сазнајемо да је завршио основну школу у свом родном месту, нижу гимназију у Књажевцу, а Војну академију у Београду. Да је након завршене Академије, отишао на војну службу у Загреб, и тамо живео са женом и сином све до распада краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1941. године.

Неколико недеља након државног слома Ранчић је заробљен и послат у љубљански затвор, а одатле у један мањи логор у Аустрији. Из логора је у јесен 1942.године пребегао у Швајцарску у којој је остао све до своје смрти, 1987. године.

Након Другог светског рата Ранчић је завршио Школу лепих уметности у Лозани. Иван Ранчић радећи непрестано, прошао је четири сликарска правца, испливао је и стресао са себе све то, сем свог талента и сликарске снаге. На крају, он је дошао до једног сликарства којим је најцелисходније могао да изрази своје снове и своје стрепње. Умро је 26.1.1987. године, у старчком дому у Корбиријеру, не дочекавши да добије швајцарски пасош.

Иза њега је остало око 350 радова, углавном мртвих природа и пејзажа, насликаних уљем, акварелом и пастелом.

Ранчићево сликарство представља последњу, још не исписану страницу српске историје уметности XX века. Ово су прве реченице о Ивану Ранчићу написане двадесетседам година након његове смрти.

Biografija autora

Kamenko M. Marković, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
Katedra za istoriju umetnosti, vanredni profesor
Objavljeno
2014/06/05
Rubrika
Оригинални научни чланак