Моналдо Виганти из Пезара, апотекар у средњовијековном Дубровнику

Radmilo B Pekić

doi:10.5937/zrffp44-6528

Radmilo B Pekić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici,Filozofski fakultet,Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp44-6528

Ključne reči: Antuni||, ||антунини, Dubrovnik||, ||Дубровник, Pesaro||, ||Песаро, pharmacist||, ||апотекар, Monaldo Viganti||, ||Моналдо Виганти,

Sažetak

У развоју и просперитету средњовјековног Дубровника једну од најзначајнијих улога имао је пословни свијет из италијанских градова. Међу истакнутије Италијане у средњовјековном Дубровнику сврстава се и Моналдо Виганти из Пезара који је предмет овога рада. На темељу литературе и необјављених дубровачких извора у раду је приказана пословна дјелатност и породичне прилике Моналда Вигантија из Пезара, од насељавања у Дубровник до његове смрти, осамдесетих година XV вијека.

Biografija autora

Radmilo B Pekić, Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici,Filozofski fakultet,Katedra za istoriju

Rodjen 30.11.1969.godine u Bileći. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Katedra za Istoriju radi od 2001. godine. Magistrirao 2005. godine sa temom "Župa Dabar u srednjem vijeku". Doktorsku disertaciju pod nazivom " Firentinci na Balkanu 1300-1600" ,odbranio 2009. godine. Izvodi nastavu na osnovnim studijama na predmetima Opšta istorija srednjeg veka i Istorija Vizantije.

Reference

Voje, I. (1976). Trgovinske zveze med Dubrovnikom in Markami v 14. in 15. stoletju, Zgodovnski časopis XXX/3–4, 279–290.

Voje, I. (1976). Kreditna trgovina u srednjovjekovnom Dubrovniku, Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

Д. Динић-Кнежевић, (1970). Петар Пантела – трговац и сукнар у Дубровнику, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду XIII/1, 113–140.

Dinić-Knežević, D. (1981). Kreditori dubrovačkog suknarstva, Jugoslovenski istorijski časopis 1–4, 237–259.

Динић-Кнежевић, Д. (1982). Тканине у привреди средњовјековног Дубровника, Посебна издања, књ. DXL, Одељење историјских наука, књ. 8. Београд: Српска академија наука и уметности.

Калић, Ј. (2006). Европа и Срби, средњи век, Београд: Историјски институт.

Маликовић, Д. (1995). Дубровник и Анконска Марка (1420–1620). Приштина: НИП „Нови свет”.

Маликовић, Д. (2001). Кредитна политика Италијана у Дубровнику (XIII–XVII век), Београд; Приштина: Институт за српску културу.

Пекић, Р. (2012). Фирентинци на Балкану 1300–1600. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Пекић, Р. (2013). „Тестамент сукнара Братута Градојевића из Требиња”. Грађа о прошлости Босне 6, 119–129.

Pеšorda-Vardić, Z. (2012), U predvorju vlasti, dubrovački antunini u kasnom srednјem vijeku. Zagreb–Dubrovnik: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti; Zavod za povijesne znanosti u Dubrovniku; Hrvatski institut za povijest.

Rokai, P. (1995). Dubrovnik i Ankonitanska marka u srednjem veku. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Sivrić, M. (2000). „Oporuka i smrt hercega Stjepana Vukčića Kosače”. Motrišta 18, 78–84.

M. Sivrić, M. (2009). „Rod Dobretinić–Latinica (Latinčić), trgovci i srebrenički knezovi. Darovatelji franjevačkih samostana i crkava u Bosni”. Bosna Franciscana 30, 105–142.

Спремић, М. (1971). Дубровник и Арагонци (1442–1495), Београд: Завод за уџбенике.

Спремић, М. (2005). Прекинути успон, Српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Фејић, Н. (1988). Шпанци у Дубровнику у средњем веку. Београд: Историјски институт.

Hrabak, B. (1991). „Trgovinske veze Pezara i Dubrovnika до 1700. године”. Anali Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti XXIX, 23–79.