Логички емпиризам и принцип провјерљивости

  • Svetlana D. Zečević Универзитет Црне Горе, Филозофски факултет у Никшићу
Ključne reči: R. Carnap||, ||Р. Карнап, M. Sclich||, ||М. Шлик, O. Neurath||, ||О. Нојрат, E. Mach||, ||Е. Мах, L. Wittgenstein||, ||Л. Витгенштајн, B. Russell||, ||Б. Расел, Vienna Circle||, ||Бечки круг, phenomenalism||, ||феноменализам, verifiability||, ||принцип проверљивости, logical empiricism||, ||логички емпиризам,

Sažetak


Овај рад представља својеврстан сусрет и дијалог филозофије језика и аналитичке филозофије. Главни циљ овог рада је да се представи логички емпиризам из миљеа његовог настанка у Бечком кругу. Изложени су главни ставови познатих чланова Бечког круга не само о логичком емпиризму као теорији и покрету, већ се посебно сагледава његова уска веза са принципом провјерљивости, а у сврху чега се и наводе и објашњавају варијанте дефинисања верификационизма као основе логичког емпиризма. У оквиру Бечког круга разликујемо неколико струја у погледу дефинисања принципа верификације, а једна од њих је предлагала формулисање поментуог принципа као теорије значења гдје уједно захтјевају комплетну верификацију. Друга струја је нагињала формулацији критеријума за утврђивање значења и они су у фокус стављали некомплетну верификаицју. Уважавање обе позицијеводи на ка дистинкцији критеријума адекватности и криеријума утилитарности принципа провјерљивости. Ово заправо подразумијева да је неопходно прецизирање нужних услова адекватности принципа провјерљивости и да се то првенствено огледа у очувању емпиризма, гдје главни термини који се користе у формулацији морају бити јасни, неамбигвитетни и операционални.

Reference

Carnap, R. (1935). Philosophy and Logical Syntax. London: Kegan Paul, Trench, Trubner &Co. Ltd., Broad­way House Carter Lane E. C.

Feigl, H. (1969). „The origin and spirit of logical positivism”. U P. Achinstein i S.P. Barker (ur.), The legacy of logical positivism. Baltimore: The Johns Hopkins Press.

Griffin, J. (1969). Wittgenstein's Logical Atomism. Washington: Washington Press.

Jorgensen, J. (1951). „The Development of logical Empiricism”. U Foundations of the Unity of Science. Chicago: Chicago University Press.

Kraft, V. (1953). The Vienna Circle, the Origin of Neo-Positivism. New York Philosophical Library.

Russell, B. (1905). On Denoting. Mind, New Series, 14(56),

Russell, B. (1959). My Philosophical Development. New York: Simon and Schuster.

Soames, S. (2003). Philosophical analysis in the twentieth century, vol. I „The Dawn of Analysis”. Princeton University Press.

Wittgenstein, L. (1987). Tractatus Logico-Philosophicus. Sarajevo: Veselin Masleša – Svjetlost.

Objavljeno
2014/07/13
Rubrika
Оригинални научни чланак