Логички емпиризам и принцип провјерљивости
Sažetak
Овај рад представља својеврстан сусрет и дијалог филозофије језика и аналитичке филозофије. Главни циљ овог рада је да се представи логички емпиризам из миљеа његовог настанка у Бечком кругу. Изложени су главни ставови познатих чланова Бечког круга не само о логичком емпиризму као теорији и покрету, већ се посебно сагледава његова уска веза са принципом провјерљивости, а у сврху чега се и наводе и објашњавају варијанте дефинисања верификационизма као основе логичког емпиризма. У оквиру Бечког круга разликујемо неколико струја у погледу дефинисања принципа верификације, а једна од њих је предлагала формулисање поментуог принципа као теорије значења гдје уједно захтјевају комплетну верификацију. Друга струја је нагињала формулацији критеријума за утврђивање значења и они су у фокус стављали некомплетну верификаицју. Уважавање обе позицијеводи на ка дистинкцији критеријума адекватности и криеријума утилитарности принципа провјерљивости. Ово заправо подразумијева да је неопходно прецизирање нужних услова адекватности принципа провјерљивости и да се то првенствено огледа у очувању емпиризма, гдје главни термини који се користе у формулацији морају бити јасни, неамбигвитетни и операционални.
Reference
Carnap, R. (1935). Philosophy and Logical Syntax. London: Kegan Paul, Trench, Trubner &Co. Ltd., Broadway House Carter Lane E. C.
Feigl, H. (1969). „The origin and spirit of logical positivism”. U P. Achinstein i S.P. Barker (ur.), The legacy of logical positivism. Baltimore: The Johns Hopkins Press.
Griffin, J. (1969). Wittgenstein's Logical Atomism. Washington: Washington Press.
Jorgensen, J. (1951). „The Development of logical Empiricism”. U Foundations of the Unity of Science. Chicago: Chicago University Press.
Kraft, V. (1953). The Vienna Circle, the Origin of Neo-Positivism. New York Philosophical Library.
Russell, B. (1905). On Denoting. Mind, New Series, 14(56),
Russell, B. (1959). My Philosophical Development. New York: Simon and Schuster.
Soames, S. (2003). Philosophical analysis in the twentieth century, vol. I „The Dawn of Analysis”. Princeton University Press.
Wittgenstein, L. (1987). Tractatus Logico-Philosophicus. Sarajevo: Veselin Masleša – Svjetlost.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293