Социо-демографске карактеристике као детерминанте квалитета живота и депресивности старих у Србији

Biljana N. Jaredić; Dragana Z. Stanojević; Olivera B. Radović

doi:10.5937/zrffp44-6343

Biljana N. Jaredić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
Dragana Z. Stanojević Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
Olivera B. Radović Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp44-6343

Ključne reči: socio demographic characteristics||, ||социо-демографске карактеристике, quality of life||, ||квалитет живота, Depressiveness||, ||депресија, Older People||, ||стари,

Sažetak

Циљ овог истраживања је био испитати квалитет живота и депресивност старих особа у Србији, у релацији са различитим социо-демографским одликама. Од социо-демографских карактеристика испитали смо пол, године старости, степен образовања, брачно стање и висину прихода испитаника. За испитивање социо-демографских варијабли направљен је упитник за потребе овог истраживања; квалитет живота је мерен преко скале Квалитета живота старих људи (OPQOL, Bowling, 2010) и низа питања о задовољству браком, послом, собом као родитељем и присуству неке хроничне болести; депресивност је је мерена помоћу Геријатријске скале депресивности-краћа верзија (GDS-SF, Greenberg, 2007). Узорак истраживања је пригодан, а чинили су га 497 испитаника, 50,35% мушкараца и 49,7% жена, старости од 65 до 92 године. Добијени резултати указују на то да је квалитет живота старих лица у Србији у оквиру просечних вредности, а депресивност на нивоу благе депресивности. Пол испитаника и брачни статус су се показали као значајне детерминанте само неких аспеката квалитета живота, док су старост, образовни ниво, висина прихода и постојање неке хроничне болести повезани са много већим бројем испитаних аспеката квалитета живота и депресивности. Постојање хроничне болести се показало као значајна детерминанта разлика у погледу бројних аспеката квалитета животом. Теоријске и практичне импликације добијених резултата су дискутоване.

Biografije autora

Biljana N. Jaredić, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

Katedra za psihologiju, asistent

Dragana Z. Stanojević, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

Katedra za psihologiju, docent

Reference

Bonsaksen, T. (2012). „Exploring gender differences in quality of life”. Mental Health Review Journal, 17(1), 39–49.

Bowling, A. (2010). „The psychometric properties of the older people’s quality of life questionnaire, compared with the CASP-19 and the WHOQOL-OLD”. U Current gerontology and geriatrics research, 2009. (str. 1–12).

Emery, C. F., Frid, D. J., Engebretson, T. O., Alonzo, A. A., Fish, A., Ferketich, A. K., … Stern, S. L. (2004). „Gender differences in quality of life among cardiac patients”. Psychosom Med, 66(2), 190–7. pmid:15039503

Goodman, L. A. (1961). „Snowball Sampling”. Annals of Mathematical Statistics, 32(1), 148–170. doi:10.1214/aoms/1177705148

Greenberg, S.A. (2007). „How to try this: The geriatric depression scale: Short form”. Am J Nurs, 107(10), 60–9.

Јовановић, В. и Јерковић, И. (2012). „Савесни ученици: успешнији у школи, али не и срећнији због тога”. Зборник Института за педагошка истраживања, 44(1), 59–73.

Крстић-Јоксимовић, К. и Михић, Љ. (2013). „Развојни процеси и ментално здравље у старости: допринос Ериксоновој психосоцијалној теорији развоја личности”. Примењена психологија, 6 (4), 423–441.

Lee, S. (1998). „Marital status, gender, and subjective quality of life in Korea”. Development and society, 27(2), 35–49.

Lemme, B.H. (1995). Development in adulthood. Boston: Allyn and Bacon.

Lučanin, D. J. (2003). Iskustvo starenja. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Максимовић, Н., Томић-Спирић, В., Јанковић, С. и Богић, М. (2005). „Квалитет живота оболелих од алергијског ринитиса и бронхијалне астме”. Војносанитетски преглед, 62(4), 301–306.

Papalia, D.E. & Wendkos, O.S. (1992). Human development. New York: McGraw Hill.

Петров, Ј., Хаџи-Пешић, М., Златановић, Љ. и Миленовић, М. (2011). „Задовољство животом, задовољење основних психолошких потреба и склоност ка психосоматици”. Годишњак за психологију, 8(10), 105–124.

Ранчић, Н., Петровић, Б., Апостоловић, С., Мандић, М., и Антић, И. (2011). „Истраживање квалитета живота повезаног са здрављем пацијената после акутног инфаркта миокарда”. Медицински преглед, 64(9–10), 453–460.

Ражнатовић, М., Бојанић, Ј. и Јанковић, С. (2012). „Квалитет живота оболелих од псоријазе”. Биомедицинска истраживања, 3(1), 60–67.

Републички завод за статистику, Р. С. (2012). Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији, књига 2: Старост и пол. Преузето са http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Starost% 20i%20pol-Age%20and%20sex.pdf 2014 Jun 17.

Станојевић, Д., Крстић, М. и Јаредић, Б. (2013). „Задовољство животом и депресивност код адолесцената српске националности на Косову и Метохији 2008. и 2012. године”. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 43(1), 451–469.

Тодоровић, Ј. и Симић, И. (2013). „Димензије породичног односа, субјективно благостање и тип домаћинства”. У: Б. Димитријевић (ур.), Хуманизација универзитета, Зборник радова научног скупа са међународним учешћем „Наука и савремени универзитет 2” (стр. 298–311). Ниш: Филозофски факултет.

Vigneshwaran, E., Padmanabhareddy, Y., Devanna, N., & Alvarez-Uria, G. (2013). „Gender differences in health related quality of life of people living with HIV/AIDS in the era of highly active antiretroviral therapy”. North America Journal of Medical Science, 5, 102–107.

Влајковић, Ј. (1990). Теорија и пракса менталне хигијене. Београд: Савез друштава психолога Србије.

Вукадиновић, Н. (2011). „Квалитет живота хроничних болесника”. Општа медицина, 17(1–2), 56–61.

World Health Organization – W.H.O.. (1997). WHOQOL – Measuring Quality of Life. Preuzeto sa www.who.int/mental_health/media/68.pdf 2014 Jun 17.

Yekta, Z., Pourali, R. & Ghasemi-Rad, M. (2011). „Comparison of demographic and clinical characteristics influencing health-related quality of life in patients with diabetic foot ulcers and those without foot ulcers”. Diabetes Metabolic Syndrom and Obesity: Targets and Therapy, 4, 393–399.