Прагматичко-семантичка анализа асеверативних партикула у савременом српском језику

  • Ana M. Janjušević Oliveri Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

Sažetak


У раду се на фуннкционалностилски разнообразном корпусу савременог српског језика са прагматичко-семантичког аспекта испитују асеверативне партикуле баш и управо и њима дјелимично синонимичне ријечце таман, лично и главом. Утврђено је да асеверативне партикуле првенствено служе за појачавање неког реченичног дијела изван предиката, али и да неке од њих (баш и таман), могу бити употријебљене као интензификатори у предикатском дијелу реченице, при чему се њихово асеверативно значење преобраћа у фактивно. Партикула баш уз то у одређеним контекстима може имати и емфатичку интензификаторску вриједност.

Reference

Бошњаковић, Ж. (1980). „О употреби израза за интерну језичку модификацију”. Прилози проучавању језика, 16, 17–25.

Гортан-Премк, Д. (1994). „Типови и врсте речи”. Јужнословенски филолог, L, 117–128.

Етимолошки речник српског језика. (2003). Београд: САНУ. св. 1.

Ивић, М. (1978). „О српскохрватским реченичним прилозима”. Јужнословенски филолог, XXXIV, 1–16.

Јањушевић, О. А. (2013). „Функционално-семантичко поље вербалне интензификације у савременом српском језику”. Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIII(2), 541–557.

Јањушевић, О. А. (2014). „Употреба лексеме глава у Његошевом језику”. У: М. Ковачевић (ур.), Наука и глобализација, књига 8 (1/1) (стр. 355–364). Пале: Универзитет у Источном Сарајеву.

Ковачевић, М. (2008). „Значај интензификатора за концесивну интерпретацију зависних реченица”. У М. Ковачевић (ур.), Српски језик у (кон)тексту (стр. 65–83). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет и Скупштина града Крагујевца.

Mrazović, P. (2009). Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Drugo, prerađeno i dopunjeno izdanje.

РСАНУ, књ. 1. Речник српскохрватског књижевног и народног језика. (1959). Београд: Српска академија наука и уметности.

РСАНУ, књ. III. Речник српскохрватског књижевног и народног језика. (1965). Београд: Српска академија наука и уметности.

РМС, књ. 1. Речник српскохрватског књижевног језика. (1967). Нови Сад: Матица српска – Матица хрватска.

РМС, књ. III. Речник српскохрватског књижевног језика. (1969). Нови Сад: Матица српска – Матица хрватска.

РМС, књ. VI. Речник српскохрватског књижевног језика. (1976). Нови Сад: Матица српска.

Skok, P. (1971). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti / JAZU. knj. 1.

Škaljić, A. (1979). Turcizmi u srpskohrvatskom – hrvatskosrpskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost.

Objavljeno
2014/07/13
Rubrika
Оригинални научни чланак