Хуго Клајн - један од пионира социјалне патологије у Србији

Žarko M. Trebješanin

doi:10.5937/zrffp49-22145

Žarko M. Trebješanin Fakultet savremenih umetnosti, Beograd

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-22145

Ključne reči: psychoanalysis||, ||психоанализа, partisan neurosis||, ||партизанска неуроза, social pathology||, ||социјална патологија, Hugo Klajn||, ||Хуго Клајн,

Sažetak

Различити абнормални друштвени феномени, као што су: алкохолизам, самоубиства, професионалне психосоматске болести, различити облици отуђења, поремећаји личности, као и масовне неурозе (етиологија, патогенеза, дијагноза, прогноза, терапија и превенција), били су проучавани у Србији и пре него што се конституисала социјална патологија као посебна област проучавања, особена социолошка дисциплина и предмет на Одељењу за социологију. Многи од претходника, пионира, утемељивача и раних градитеља социјалне патологије код нас, као и њихови доприноси, данас су мало познати или готово непознати широј стручној јавности. Један од тих заслужних пионира свакако је и наш велики научник и културни стваралац Хуго Клајн, чији су радови из области социјалне психијатрије (данас је то социологија менталних поремећаја) везани за прву половину двадесетог века. Овај Клајнов приступ проблемима друштвене абнормалности, који је синтеза психоанализе и социјалне антропологије инспирисане фројдомарксизмом, наставиће касније да развијају на Одељењу за социологију проф. др Владимир Јаковљевић и проф. др Милан Поповић.

Reference

Antić, A. (2014). Heroes and Hysterics: ‘Partisan Hysteria’ and Communist State-building in Yugoslavia after 1945. Social History of Medicine (Oxford Journals), 27 (2), 349-371.

Вранић-Игњачевић, М. (2006). Хуго Клајн: Легенде београдског универзитета. Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“.

Дворниковић, В. (1990, репринт издања из 1939). Карактерологија Југословена. Београд: Просвета.

Jerotić, V. (1981). In memoriam – dr Hugo Klajn. Psihijatrija danas, 13 (4), 275-279.

Klajn, P. (1989). Simbol - Hugo Klajn. Razvoj psihoanalize u Srbiji. Subotica: Pedagoška akademija.

Клајн, Х. (1937/1961). О психоанализи. У: С. Фројд, Психопатологија свакодневног живота. Нови Сад: Матица српска.

Клајн, Х. (1939). Васпитање са гледишта медицинске и социјалне психологије. Београд: Геца Кон.

Клајн, Х. (1955). Ратна неуроза Југословена. Београд: Војно-санитетски завод.

Kovačević, B. (1989). Psihoanaliza i ljevica. Zagreb: August Cesarec.

Рајх, В. (1934). Дијалектички материјализам и психоанализа. Београд: Светлост.

Reich, W. (1933/1981). Masovna psihologija fašizma. Beograd: Mladost.

Reich, W. (1988). O primeni psihoanalize u istraživanju istorije. Видици: Лист за књижевност и културу, 255/256, 11-19.

Patologija, socijalna. (2007). U: A. Mimica, M. Bogdanović (prir.), Sociološki rečnik. Beograd: Zavod za udžbenike.

Требјешанин, Ж./Хуго Клајн (интервју са Клајном), (1974). Хуго Клајн и његово схватање психоанализе. Психолошки билтен, 1-2, 134.

Требјешанин, Ж. (1995). Клајнова анализа ратне неурозе. У: Х. Клајн, Ратна неуроза Југословена. Београд: Терсит.

Fromm, E. (1936/1980). Autoritet i porodica. Zagreb: Naprijed.

Fromm, E. (1932/1989). O metodi i zadatku analitičke socijalne psihologije. U: Kriza psihoanalize. Zagreb‒Beograd: Naprijed‒Nolit.

From, E. (1941/2016). Bekstvo od slobode. Beograd–Podgorica: Nova knjiga plus.

Fromm, E. (1953). Individual and Social of Neurosis. In: C. Kluckohn and H. A. Murray (Eds), Personality in Nature, Society and Culture. New York: Alfred · A · Knopf.

Цвијић, Ј. (1987). Балканско полуострво, књ. 2. Београд: САНУ, НИРО Књижевне новине, Завод за уџбенике и наставна средства.