Судбина живота и ума у универзуму у делима Артура Кларка и Олафа Стејплдона

Sažetak

Артур Кларк је изјавио да је на њега велики утицај имао Олаф Стејплдон, а нарочито романи Последњи и први људи и Звездотворац. За овај други Кларк је изјавио да је то „вероватно најмоћније дело људске маште икада написано.“ Инспирисали су га не само величина Стејплдонове визије будућности и космоса него и обухват Звездотворца. Стејплдон је рекао да сврха нараторовог путовања у Звездотворцу „није да истражује пространства физичког универзума него да открије коју улогу живот и ум у ствари имају међу звездама […].“ Наратора, као и самог Стејплдона, одликује „изразита жудња […] за поимањем значаја човека и хуманоида у космосу“.

Дела Артура Кларка карактерише иста стејплдоновска изразита жудња за спознајом значаја човека и других бића у космосу, као и судбине живота и ума у универзуму. У Кларковим романима (Крај детињства, Одисеја у свемиру 2001, и другим) велика је пажња посвећена предестинацији, како у контексту живота уопште тако и у контексту интелигентног живота.

У овом раду разматра се Кларково поимање судбине живота и ума у универзуму у роману Крај детињства уз поређење са Стејплдоновим идејама израженим у Звездотворцу и Последњим и првом људима. У раду се анализира Кларкова обрада и разрада тих значајних питања која поставља Стејплдон у контексту природе еволуције и деволуције људске врсте; могући начини менталног устројства и коегзистенције различитих облика интелигентног живота у универзуму; природа и еволуција универзума; хијерархија различитих облика живота у космосу и могући сценарији интеракције.