Дигитална трансгресија: проза и промене у добу технолошке експанзије
Sažetak
Тематски трендови у постмиленијумској српској прози сведоче да полиглосија друштвених мрежа отвара ново подручје инспирације. Стога се јавља потреба да се пажљиво анализира присуство технологије у савременом роману и да се преиспитају промене у приступу реалистичком приповедном поступку и његовом дефинисању. Приметни су напори и код читалаца и код теоретичара да се у нову дефиницију реалистичког укључе сви аспекти дигиталне димензије свакодневице, односно свест о различитим концепцијама упоредних светова: света емпиријске и света виртуелне реалности.
Основе дигиталног реализма у књижевности утемељене су у сазнању да је граница између наших виртуелних и реалних идентитета нејасна и тешко одредива, упркос томе што желимо да их раздвојимо. Комуникација у сфери друштвених мрежа постаје дневна рутина, па тако окружење у роману Stinky Onion Тамаре Јецић уз географску и културну укључује и виртуелну димензију, која подразумева стварање нових веза и са перспективом живота у страном свету, и са трауматичном прошлошћу домовине. Михајло Спасојевић у роману Човек који није имао појма са критичке дистанце предочава природу и функцију технолошких достигнућа, која у контексту механицистичке, до апсурда бирократизоване педагогије губе на значају и применљивости. Критика либералног капитализма, неефикасног школског система и неодговорног односа према младима видљива је у гротескној интеракцији Спасојевићевог јунака професора С. са колегама и ученицима, док Александар Илић у роману ПР као легитиман мизансцен користи садржаје са Инстаграма и „дигиторалну“ комуникацију са клијентима маркетиншке агенције, пошто његови јунаци усвајају интерактивне манире света адвертајзинга. Амбер Тамблин у дебитантском роману Било који мушкарац комбинује епистоларну технику, исповест и дигиталну интеракцију са сензационалистичким медијским садржајима како би представила поразан утицај технологије и медија на културно и социјално (не)утемељену свест о силовању као злочину чија жртва може бити било ко, без обзира на родну и класну припадност.
Примамљива понуда нових технологија да нас одведу изван оквира емпиријске реалности наводи појединца да у жељи за променом заборави на ризике и прихвати преображене законитости фиктивног света, у ком јунаци почињу да на другачији начин трагају за изгубљеном синтезом љубави, наде и поверења. Јунаци напуштају офлајн свет како би у виртуелној димензији потражили одрживу илузију егзистенције.Reference
Augé, M. (1995). Non-Places: Introduction to an Anthropology of Supermodernity. Translated by John Howe. London, New York: Verso.
Belsey, C. (1980). Critical Practice. London and New York: Routledge.
Benjamin, W. (2006). The Storyteller: Reflections on the Works of Nikolai Leskov. In: D. Hale (ed.), The Novel: An Anthology of Criticism and Theory 1900–2000 (362–378). Malden, Mass.: Blackwell Publishing.
Chapman, R. W. (ed.). (1959). Jane Austen’s Letters to Her Sister Cassandra and Others. London: Oxford University Press.
Gordić Petković, V. (2017). Motiv virtuelne egzistencije u savremenom srpskom romanu. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 47 (1), 85–96.
Ilić, A. (2014). PR. Beograd: Laguna.
Jecić, T. (2009). Stinky Onion. Beograd: Narodna knjiga.
Lagerkvist, A. (2018). Digital Existence: Ontology, Ethics and Transcendence in Digital Culture. New York: Routledge.
Mahdawi, A. (2018). Why write a Novel about a Brutal Female Rapist in the Age of #MeToo? Amber Tamblyn Explains. The Guardian, July 2.
Malkova, T. (2018). Philosophy of Technology: Modern Technological Reality and the Regularities of Development. In: Advances in Social Science, Education and Humanities Research, Vol. 283, pp. 856–859. Paris: Atlantis Press.
Marić, I. (2013). Globalization, Identity, Commodity: The Case of Stinky Onion (Tamara Jecić) and The Penultimate Journey (Gordana Ćirjanić). Kultura, 45 (138), 130–143.
Orwell, G. (1970). Tobias Smollett: Scotland’s Best Novelist. In: Collected Essays, Journalism and Letters, Vol. 3, pp. 282–286. Harmondsworth: Penguin.
Platt Liebau, C. (2007). Prude: How the Sex-Obsessed Culture Damages Girls (and America, Too!). New York, Boston, Nashville: Center Street.
Richetti, J. (1999). The English Novel in History 1700–1780. London and New York: Routledge.
Seyhan, A. (2001). Writing Outside the Nation. Princeton, N. J.: Princeton University Press.
Spasojević, M. (2014). Čovek koji nije imao pojma. Beograd: Rende.
Tamblyn, A. (2018). Any Man. New York: Harper Collins.
Watt, I. (1957). The Rise of the Novel: Studies in Defoe, Richardson and Fielding. Berkeley and Los Angeles: University of California Press.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293