The Notes on the Cult of the Goddess Dea Dardanica in the South of Upper Moesia (A few examples from Kosovo and Metohija)

Gligor M. Samardžić

doi:10.5937/zrffp49-23024

Gligor M. Samardžić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-23024

Ključne reči: Upper Moesia||, ||Горња Мезија, Kosovo and Metohija||, ||Косово и Метохија, Dardania||, ||Дарданија, Dea Dardanica||, ||Dea Dardanica, cult||, ||култ,

Sažetak

У раду се презентују подаци о култу Dea Dardanica на југу провинције Горње Мезије. Сачуван је скроман број епиграфских споменика који свједоче о постојању овог култа у римско доба на подручју Косова и Метохије (Горња Мезија). Ти споменици потичу углавном сa локалитета некадашњих путних станица и најчешће су резултат случајних налаза са локалитета који нису везани уз култни ритуал. Култ Dea Dardanica на Косову и Метохији (југ Горње Мезије) посвједочен је на вотивној ари која је нађена у селу Смира код Косовске Витине и у античком насељу Vendenis (Vindenae) код села Главник у општини Подујево. Обје се датују у III вијек. Оба епиграфска свједочанства подигли су војници легије IV Флавија, при чему се у првом натпису ради о спекулатору док је у другом ријеч о бенефицијарном конзулару.

Може се рећи да је Dea Dardanica, у облику какав познајемо на основу епиграфских свједочанстава и иконографског материјала са Косова и Метохије и других подручја Горње Мезије (Куршумлијска Бања, Горњи Милановац, Ниш), била нека врста званичног божанства у оквирима локалног управног уређења Дарданије, односно Горње Мезије и стога је поштована међу људима са овог подручја. Нема основа за закључке да је богиња Дарданије била нека врста ексклузивног култа који је окупљао одабране појединце из локалних или регионалних повлашћених слојева, али ни за мишљење да се ради о општепопуларном божанству свих становника Дарданије. Такође, на основу до сада пронађених епиграфских свједочанстава и иконографске грађе Dea Dardanica се не може окарактерисати ни као божанство које је масовно поштовано код Дарданаца. Отуда ову богињу и не треба схватати само као персонификацију провинције Дарданије већ као божанство домовине Дарданаца.

Reference

Austin, N. J. E. & Rankov, N. B. (1995). Exploratio: Military and political intelligence in the Roman world from the Second Punic War to the battle of Adrianopole. London and New York: Routledge.

Bărbulescu, M. (1997). Dardanica. In Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae VIII/1, ed. Jean Ch. Balty et al., 553. Zürich und Düsseldorf: Artemis Verlag.

Вулић, Н. (1941/1948). Антички споменици наше земље. Споменик, XCVIII (221), 101.

Garašanin, D. (1968). Religija i kult neolitskog čovjeka na Centralnom Balkanu“. Neolit Centralnog Balkana, 242–263. + sl. 1–31

Gisinger, Fr. (1927). Skymnos. RE III A-1, 661–687.

Dise, R. L. (1997). Variation in Roman Administrative Practice: the Assignments of Beneficiarii Consularis. Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik, 116, 284–299.

Dobruna-Salihu, E. (2012). Votivna ara Deae Dardanicae i beneficijarna postaja iz Vendenisa. Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu, 3 (45), 217–224.

Dušanić, S. (1976). Le Nord-Ouest de la Mésie Supérieure. In: F. Papazoglu (Ed.), Inscriptions de la Mésie Supérieure Vol. I, Singidunum et le Nord-Ouest de la Province (95–136). Beograd: Centre d’Études Épigraphiques et Numismatiques.

Jovanović, А. (1980). Prilog proučavanju skulptura sa Medijane. Niški zbornik, 9, 53–60.

Kudrjavcev, O. V. (1957). Isledovanija po istoriibalkano-dunajskej oblastej v period rimskoj imperii i stati po obšćim problemam drevnej istorii. Moskva.

Љубомировић, И. (2014). Резултати најновијих истраживања на Медијани. Теме, XXXVIII (2), 733–745.

Љубомировић, И. (2014). Археолошка и епиграфска истраживања Николе Вулића у Нишу и његовој околини. Б. Димитријевић (ур.), Историографија и савремено друштво, 3 (123–134). Ниш: Филозофски факултет.

Љубомировић, И. (2016). Топографија и путна мрежа на територији античког Наиса. Зборника радова Филозофског факултете у Приштини, XLVI (4), 221–242.

Mihajlović, V. (2016). Dea Dardanica: pre-rimska plemenska boginja ili rimska imperijalna tvorevina. Етноантрополошки проблеми н. с., 11 (3), 679–710.

Mirdita, Z. (2007). Religija i kultovi Dardanaca i Dardanije u antici. Zagreb: Hrvatski institut za povijest.

Mirdita, Z. (2015). Dardanci i Dardanija u antici. Zagreb: Hrvatski institut za povijest.

Petrović, P. (1979). Inscriptions de la Mésie Supérieure IV. Naissus-Remesiana-Horreum Margi. Beograd: Centre d’Études Épigraphiques et Numismatiques.

Поповић, И. (2008). Dea Dardanica из Медијане и сродни споменици из балканских провинција Царства. У: М. Ракоција (ур.), Ниш и Византија (31–43), Ниш: Нишки културни центар.

Самарџић, Г. (2019). О безбједности промета и сигурности путовања на југу Горње Мезије. У: М. Лончар-Вујновић (ур.), Наука без граница (119–128). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Shukriu, E. (1989). Dea e Dardanisë dhe mozaiku i Orfeut. Seminari ndërkombëtar për gjuhën, letërsinë dhe kulturën shqiptare 14, Universiteti i Prishtinës, Fakulteti filologjik, Prishtinë, 15–21.

Shukriu, Е. (2011). Two labyrinths and Dardanian, Greek and Roman relations by Dea Dardanica’s monument”. In L’Illyrie mé ridionale et l’É pire dans l’Antiquité 5, eds. Jean-Luc Lamboley and Maria Paola Castiglioni, Paris: De Boccard, 571–575.

Ferri, N. (2003). Štovanje lokalnih božanstava od strane lokalnih pripadnika rimske vojske na području Dardanije. Opvscula archaeologica, 27, 451–454.

Cupcea, G. (2008). Speculatores in Dacia. Missions and careers. Acta Musei Napocensis, 43–44 (1), 263–279.

Čerškov, Е. (1969). Rimljani na Kosovu i Metohiji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.

Биљешке о култу богиње Dea Dardanica на југу Горње Мезије (Неколика примјера са Косова и Метохије)

Sažetak

Reference