Особине личности као предиктори афективних стилова код младих
Sažetak
Рад је усмерен на сагледавање предикције особина личности у предвиђању афективног стила младих. Узорак испитаника чини 171 студент Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици, оба пола, узраста од 18 до 26 година. Прикупљени подаци обрађени су дескриптивном статистиком, корелационом и регресионом анализом, као и т-тестом. Најизраженија димензија личности је пријатност, а од афективних стилова прилагођавање. Потврђена је предикција димензија личности у предвиђању одређеног афективног стила, и то тако да је неуротицизам кључан у предикцији сва три афективна стила. У предикцији афективног стила прикривање особине личности као модел објашњавају 10,7% варијансе, а допринос поред неуротицизма (β= -298; п<0,01) даје и екстраверзија (β= -221, п<0,05). Особине личности објашњавају 36,1% варијансе прилагођавања, а јединствени допринос даје неуротицизам (β= -,596, п<0,01), док у предикцији афективног стила толерисање особине личности објашњавају 9,8% укупне варијансе, а као значајан предиктор се издвојио неуротицизам (β= -,241, п<0,05). Пол се није показао као значајан извор разлика у изражености афективних стилова, док постоје полне разлике у изражености екстраверзије и пријатности у корист испитаника женског пола.
Reference
Amstadter, A. (2007). Emotion regulation and anxiety disorders. Journal of Anxiety Disorders, 22, 211–221.
Aronson, E., Wilson, T. D., Akert, R. M. (2002). Social Psychology. New York: Prentice Hall.
Berk, L. (2005). Psihologija cjeloživotnog razvoja. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Costa, P. T. & McCrae, R. R. (1980). Still stable after all these years: Personality as a key to some issues in adulthood and old age. In: P. B. Baltes & G. Brim (Eds.). Lifespan development and behavior 3 (65–102). New York: Academic Press.
Dankić, K. (2004). Emocionalna kontrola i zdravlje. Psihologijske teme, 13, 19–32.
Fleeson, W., Malanos, A. B, & Achille, N. M. (2002). An Intraindividual Process Approach to the Relationship Between Extraversion and Positive Affect: Is Acting Extraverted as “Good” as Being Extraverted? Journal of Personality and Social Psychology, 83 (6), 1409–1422.
Graziano, W. G., & Tobin, R. M. (2002). Agreeableness: dimension of personality or social desirability artifact? Journal of personality, 70 (5), 695–727.
Gratz, K. & Roemer, L. (2004). Multidimensional Assessment of Emotion Regulation and Dysregulation: Development, Factor Structure and Initial Validation of the Difficulties in Emotion Regulation Scale. Journal of Psychopathology and Behavioral Assessment, 26 (1), 41–54.
Gross, J. J. (2008). Emotion Regulation. In: M. Lewis, J. M. Haviland–Jones, L. F. Barrett (Eds.), Handbook of Emotions (497–512). New York: The Guilford Press.
Gross, J. J. (1999). Emotion and emotion regulation. In: L.A. Pervin, O.P. John (Eds.). Handbook of personality: Theory and research (525–552). New York: The Guilford Press.
Gross, J. J. & Levenson, R. W. (1997). Hiding Feelings: The Acute Effects of Inhibiting Negative and Positive Emotion. Journal of Abnormal Psychology, 106, 95–103.
Gutiérrez z, J. L., Jiménez, B. M., Hernández, E. G., & Puente, P.C. (2005). Personality and subjective well-being: Big five correlates and demographic variables. Personality and Individual Differences, 38, 1561–1569.
Hofmann, S. G. & Kashdan, T. B. (2010). The Affective Style Questionnaire: Development and Psychometric Properties. Journal of Psychopathology and Behavi oral Assessment, 32, 255–263.
Knežević, G., Džamonja-Ignjatović, T., & Đurić-Jočić, D. (2004). Petofaktorski model ličnosti. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Larsen, R. J. & Buss, D. M. (2008). Psihologija ličnosti. Područja znanja o ljudskoj prirodi. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Mauss, I. B., Bunge, A. S., & Gross, J. J. (2007). Automatic emotion regulation. Social and Personality Psychology Compass, 1, 146–167.
Mauss, I. B., Cook, C. L., & Gross, J. J. (2007). Automatic emotion regulation during anger provocation. Journal of Experimental Social Psychology, 43, 698–711.
Milivojević, Z. (20014). Emocije: psihoterapija i razumevanje emocija. Novi Sad: Psihopolis Institut.
Mroczek, K. D. & Kolarz, C. M. (1998). The effect of age on positive and negative affect: A developmental perspective on happiness. Journal of Personality and Social Psychology, 75, 1333–1349.
Pervin, L. A., Cervone, D., & John, O. P. (2008). Psihologija ličnosti: teorije i istraživanja. Zagreb: Školska knjiga.
Peterson, J. B., Smith, K. W., & Carson, S. (2002). Openness and extraversion are associated with reduced latent inhibition: Replication and commentary. Personality and Individual Differences, 33 (7), 1137–1147.
Popov, S. (2010). Relacije kognitivne emocionalne regulacije, osobina ličnosti i aktiviteta. Primenjena psihologija, 1, 59–76.
Reeve, J. (2010). Razumijevanje motivacije i emocija. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Ross, S. R., Canada, K. E., & Rausch, M. K. (2002). Self-handicapping and the Five Factor Model of personality: Mediation between neuroticism and conscientiousness. Personality and Individual Differences, 32 (7), 1173–1184.
Smederevac, S. & Mitrović, D. (2018). Ličnost – metode i modeli. Treće dopunjeno i izmenjeno izdanje. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju društva psihologa Srbije.
Žuljević, D., Radović, D., & Gavrilov-Jerković, V. (2010). Psihometrijska provera i validacija upitnika afektivnih stilova na srpskom uzorku. Primenjena psihologija, 6 (1), 45–65.
Watson, D., & Clark, A., L. (1994). The PANAS-X manual for the positive and negative affect schedule-expanded form. The University of Iowa.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293