Мрачни господар високог гласа и баук у хаљини: феминизација зликовца у романима о Харију Потеру

  • Bojana S. Vujin Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za anglistiku
  • Viktorija E. Krombholc Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za anglistiku
Ključne reči: Harry Potter||, ||Хари Потер, monstrous-feminine||, ||монструозно-женско, gender||, ||род, villain||, ||зликовац, children’s literature||, ||дечја књижевност,

Sažetak


У књижевности и на филму, нарочито у жанровским делима, главни зликовац често је лако препознатљив, јер његов изглед већ на први поглед изазива језу својом ружноћом, деформитетом или свеопштом нељудском појавом или макар хладним погледом који открива његову изопачену природу. Слична правила важе и у дечјој књижевности, будући да млађа публика услед недостатка читалачког искуства теже уочава нијансе у карактеризацији, а лакше препознаје већ познате обрасце и архетипске ликове. Поред физичког изгледа, негативци често одступају од друштвено прихватљивих (патријархалних, хетеронормативних) оквира родног или сексуалног идентита, пре свега својим изгледом, али и понашањем или улогама које им структурно припадају, што се може довести у везу са схватањем женског као чудовишног и стравичног. Како показује теоретичарка филма Барбара Крид (Creed), овакве представе женског могу се наћи у ликовима из античког мита, све до савремених примера из популарне културе, као што је серијал Осми путник. У основи ових представа лежи доживљај женске сексуалности као неспознатљиво другачије и стога монструозне, те ужас, али и завист, који изазива женска способност репродукције. Стога је феминизација мушких ликова врло једноставан начин да се они прикажу као подједнако монструозни, неприродни и зли. Полазећи од ових теоријских поставки, рад анализира начине на који су у серијалу Хари Потер Џ. К. Роулинг представљени Лорд Волдемор, главни Харијев непријатељ и зликовац који прети да уништи читав чаробњачки свет, те Северус Снејп, зли наставник који кињи Харија кроз читаво његово школовање, да би се на крају открило да је у борби између добра и зла он ипак све време на страни добра, уз огромну личну жртву. Понуђена дискусија првенствено показује како се овим ликовима приписују женске особине или намећу женске улоге не би ли се дочарала или нагласила њихова чудовишност и исквареност; међутим, пример Северуса Снејпа доказ је да оваква карактеризација у исти мах може да допринесе комплексности ликова, те да послужи као знак њихове људскости.

Reference

Alsford, M. (2006). Heroes and Villains. Waco: Baylor University Press.

Barrie, J. M. (1995). Peter Pan. London: Penguin.

Berndt, K. & Steveker, L. (Eds.) (2011). Heroism in the Harry Potter Series. Farnham: Ashgate.

Campbell, J. (1960). The Masks of God: Primitive Mythology. London: Secker & Warburg.

Craft, C. (1984). ‘Kiss Me with Those Red Lips’: Gender and Inversion in Bram Stoker's Dracula. Representations, 8, 107–133. doi:10.2307/2928560

Creed, B. (1986). Horror and the Monstrous-Feminine: An Imaginary Abjection. Screen, 27 (1), 44−71. doi:10.1093/screen/27.1.44

Creed, B. (2007). The Monstrous-Feminine: Film, Feminism, Psychoanalysis. London and New York: Routledge.

Davis, A. M. (2015). Handsome Heroes and Vile Villains: Men in Disney’s Feature Animation. Bloomington: John Libbey Publishing.

Fahraeus, A. & Yakali Çamoğlu, D. (Eds.) (2011). Villains and Villainy: Embodiments of Evil in Literature, Popular culture and Media. Amsterdam–New York: Rodopi.

Heilman, E. (Ed.). (2009). Critical Perspectives on Harry Potter (2nd edition). New York–London: Routledge.

Heit, J. (Ed.). (2011). Vader, Voldemort and Other Villains: Essays on Evil in Popular Media. Jefferson: McFarland & Company, Inc. Publishers.

Nikolajeva, M. (2002). The Rhetoric of Character in Children’s Literature. Lanham: Scarecrow Press, Inc.

Palmer, P. (1999). Lesbian Gothic: Transgressive Fictions. London: Cassell/Continuum.

Pratchett, T. & Gaiman, N. (2006). Good Omens. Reading: Corgi Books.

Pugh, T. (2011). Innocence, Heterosexuality, and the Queerness of Children’s Literature. New York–London: Routledge.

Rowling, J. K. (2000). Harry Potter and the Philosopher’s Stone. London: Bloomsbury.

Rowling, J. K. (2002). Harry Potter and the Chamber of Secrets. London: Bloomsbury.

Rowling, J. K. (2000). Harry Potter and the Prisoner of Azkaban. London: Bloomsbury.

Rowling, J. K. (2000). Harry Potter and the Goblet of Fire. London: Bloomsbury.

Rowling, J. K. (2004). Harry Potter and the Order of the Phoenix. London: Bloomsbury.

Rowling, J. K. (2005). Harry Potter and the Half-Blood Prince. London: Bloomsbury.

Rowling, J. K. (2007). Harry Potter and the Deathly Hallows. London: Bloomsbury.

Shakespeare, W. (1996). The Complete Works. Ware: Wordsworth Editions.

Shildcrout, J. (2014). Murder Most Queer: The Homicidal Homosexual in the American Theater. Ann Arbour: The University of Michigan Press.

Stoker, B. (1983). Dracula. Oxford: OUP.

Ussher. J. (2006). Managing the Monstrous Feminine: Regulating the Reproductive Body. London and New York: Routledge.

Vujin, B. (2017). Čarobnjaci i leptiri: engleska i srpska fantastična proza za decu. U: Gordić Petković, V. i Paunović, Z. (ur.). Žanrovska ukrštanja srpske i anglofone književnosti (pp. 131–145). Novi Sad: Matica srpska.

Objavljeno
2019/10/11
Rubrika
Оригинални научни чланак