Васпитни стилови родитеља као предиктори димензија самоефикасности ученика основне музичке школе
Sažetak
Основни проблем истраживања је садржан у питању да ли су васпитни стилови (aуторитарни, aуторитативни и пермисивни) статистички значајни предиктори димензија самоефикасности (академске, социјалне и емоционалне) код ученика основне музичке школе. Узорак је пригодан и састоји се од 160 ученика основне музичке школе, уједначених по полу (80 дечака и 80 девојчица). У истраживању су коришћени упитник PSDQ (за мерење васпитних стилова) и упитник самоефикасности за децу.
Резултати истраживања су показали да ученици основне музичке школе испољавају висок степен самоефикасности на све три димензије, као и да васпитни стил родитеља доживљавају као ауторитативни. Васпитни стилови родитеља показали су се као добри предиктори академске (r2=0,25) и социјалне (r2=0,22) самоефикасности; док није могуће предвидети степен емоционалне самоефикасности код ученика основне музичке школе на основу познавања испољености васпитних стилова родитеља.
Reference
Богуновић, Б. и Мировић, Т. (2014). Високо образовање музички даровитих: студентске процене компетенција наставника. Примењена психологија, 7 (3), 469–492.
Коџопељић, Ј., Пекић, Ј., Генц, А. (2008). Релације између васпитних ставова родитеља и ауторитарности деце. Педагошка стварност, 9–10, 1027–1038.
Милановић, А. (2017). Теорије о даровитима. Годишњак Педагошког факултета у Врању, VIII (1), 191–201.
Милановић-Доброта, Б. и Радић-Шестић, М. (2012). Значај модела самоефикасности у васпитно-образовном раду са адолесцентима. Специјална едукација и рехабилитација, 11 (4), 637–655.
Миленковић, А. и Хаџи-Пешић, М. (2006). Повезаност васпитних стилова родитеља, екстраверзије-интроверзије и асертивности. Годишњак за психологију, 4, 89–108.
Минић, Ј. (2019). Збирка вежби из развојне психологије. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Николић, И. (2016). Процена музичких способности у процесу идентификације музички талентованих ученика млађег школског узраста (одбрањена докторска дисертација). Врање, Педагошки факултет.
Опачић, Г. (1995). Личност у социјалном огледалу. Београд: Институт за педагошка истраживања.
Смедеревац, С. и Митровић, Д. (2006). Личност – методе и модели. Београд: Центар за примењену психологију.
Стојаковић, П. (2013). Рођени да стварају. Бања Лука: Филозофски факултет.
Тодоровић, Ј. (2004). Васпитни стилови и стабилност самопоштовања адолесцената. Психологија, 37 (2), 183–193.
Хрњица, С. (2004). Школа по мери детета. Београд: Институт за психологију Филозофског факултета.
Црњаковић, Б., Стојиљковић, С., Тодоровић, Ј. (2008). Васпитни стил родитеља и локус контроле адолесцената. Настава и васпитање, 57 (4), 514–529.
Altaras, А. (2006). Darovitost i podbacivanje. Beograd: Institut za psihologiju – Društvo psihologa Srbije
Babaeva, J. D. (2013). Fundamental Principles of the Cultural-Avtivity Approach in the Psychology of Giftedness. Psychology in Russia: State of the Art, 6 (4), 109–119.
Bandura, A. (1993). Percieved Self-Efficacy in Cognitive Development and Functioning. Educational Psychologist, 28 (2), 117–148.
Bandura, A. (1997). Self-efficacy: The exercise of control. New York: Freeman.
Bandura, A., Barbaranelli, C., Caprara, G. V., Pastorelli, C. (1996). Multifaceted impact of self-efficacy beliefs on academic functioning. Child Development, 67 (3), 1206–1222.
Bogunović, B., & Krnjaić, Z. (2013). Supporting development of gifted children in Serbia. ECHA NEWS, 27 (2), 18‒20.
Bong, M. & Skaalvik, E. M. (2003). Academic Self-Concept and Self-Efficacy: How Different Are They Really? Educational Psychology Review, 15 (1), 1–40.
Čudina-Obradović, M. i Obradović, J. (2006). Psihologija braka i obitelj. Zagreb: Golden marketing – Tehnička knjiga.
Darling, N. (1999). Parenting Style and Its Correlates. ERIC Digest.
Gagné, F. (1985). Giftendess and talent: Reexaminig a reexamination of the difinitions. Gifted Child Quarterly, 29, 103–112.
Galbraith, J. (2007). Kako prepoznati darovito dete. Zagreb: Veble commerce.
George, D. (2004). The challenge of the gifted child. London: David Fulton publishers.
Grandić, R. i Letić, M. (2008). Pedagoška strategija podsticanja darovitosti. Pedagoška stvarnost, 54 (9–10), 865–881.
Klemenović, J. i Andre, L. (2008): Podrška porodici u vođenju muzički darovite dece predškolskog uzrasta. Zbornik radova sa 14. međunarodnog naučnog skupa Porodica kao faktor podsticanja darovitosti, (294-306), Vršac: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Milailo Palov“.ISSN1820-1911 ISBN978-86-7372-10
Koren, I. (1989). Kako prepoznati i identificirati nadarenog učenika. Zagreb: Školske novine.
Kurrup, A., Basu, A., Chandra, A., Jayan, P., Nayar, S., Jain, G., Rao, A. (2013). Giftedness in Children. Bangalore India: National Institute of Advanced Studies.
Lease, S. H. & Dahlbeck, D. T. (2009). Parental influences, career decision-making attributions, and self-efficacy: Differences for men and women? Journal of Career Development, 36 (2), 95–113.
Macuka, I. (2007). Skala percepcije roditeljskog ponašanja – procjena valjanosti. Suvremena psihologija, 10 (2), 179–199.
Macynture, C. (2008). Gifted and Talented Children 4–11, Understanding an Supporting their Development. Routledge: A David Fulton Book.
Mattern, K. D., Shaw, E. J. (2010). A Look Beyond Cognitive Predictors of Academic Success: Understanding the Relationship Between Academic Self-Believes and Outcomes. Journal of College Student Development, 51 (6), 665–678.
Milošević, I. (2016). Odnos nastavnika prema muzički nadarenim učenicima u srednjoj stručnoj školi i Gimnaziji. Artefact, 2 (1), 43–52.
Muris, P. (2001). A brief questionnaire for measuring self-efficacy in youths. Journal of Psychopathology and Behavioral Assessment, 23, 145–149.
Pelemiš, D. (2017). Vaspitni stil roditelja kao faktor opšteg uspeha učenika. Pedagoška stvarnost, LXIII (1), 27–40.
Piórkowska-Petrović, K. (1990). Дете у непотпуној породици. Београд: Просвета – Институт за педагошка истраживања.
Renzulli, J. (2003). The Three-Ring Conception of GiftednessIts Implications for Understanding the Nature of Innovation. The International Handbook on Innovation, 79–96.
Robinson, C. C., Mandleco, B., Frost Olsen, S., Hart, C. H. (1995). Authoritative, authoritarian, and permissive parenting practices: Development of a new measure. Psychological Reports, 77, 819–830.
Robinson, C. C., Mandleco, B., Olsen, S. F., Hart, C. H. (2001). The Parenting Styles and Dimensions Questionnaire (PSQD). In: B. F. Perlmutter, J. Touliatos, G.W. Holden (Eds.), Handbook of family measurement techniques: Vol. 3. Instruments & index (319–321). Thousand Oaks: Sage.
Roboteg Šarić, Z., Merkaš, M., Majić, M. (2011). Nada i optimizam adolescenata u odnosu na roditeljski odgojni stil. Napredak, 152 (3–4), 373–388.
Seifi, M. (2016). The effect of parenting styles on students' self-efficacy. International Journal of Humanities and Cultural Studies, 2356–5926.
Sekulić-Majurec, (1995). Darovita deca i obetelj. Društvena istraživanja: časopis za opća društvena pitanja, 4 (4–5) (18–19), 551–561.
Šimunović, Z. (2013). Otkrivanje i rad sa darovitim učenicima u glazbenoj školi. Život i škola, 29 (1), 288–299.
Turner, E. A., Chandler, M., Heffer, R. W. (2009). The influence of parenting styles, achievement motivation and self-efficacy on academic performance in college students. Journal of College Student Development, 3, 337–346.
Tаm, C. L., Chong, A., Kadirvelu, A., Khoo, Y. T. (2012). Parenting styles and self-efficacy of adolescents: Malysian scenario. Global Journal of Human Social Science, Arts & Humanities, 14 (1), 19–25.
Vulić-Prtorić, A., Sorić, I., Kramar, V., Macuka, I. (2006). Upitnik samoefikasnosti za decu-SEQ-C. U: K. Lacković-Grgin, A. Bautović, V. Ćubela, Z. Penezić (ur.), Zbirka psihologijskih skala i upitnika. Svezak 3 (87–92). Zadar: Filozofski fakultet.
Yousaf, S. (2015). Parenting style and self-efficacy among adolescents. Research on Humanities and Social Sciences, 5 (3), 25–28.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293