Nature against the Human Species: Science in the Apocalyptic Novels by James Ballard and Olaf Stapledon

Iren Boyarkina

doi:10.5937/zrffp49-23796

Iren Boyarkina University of Rome “La Sapienza”, Faculty of Humanities and Philosophy, Department of European, American and Intercultural Studies

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-23796

Ključne reči: catastrophes||, ||катастрофе, science||, ||наука, extinction||, ||истребљење, apocalyptic fiction||, ||апокалиптична проза, science fiction||, ||научна фантастика,

Sažetak

Рад се фокусира на постапокалиптичне романе Ветар ниоткуд (1961) Џ. Г. Баларда и Последњи и први људи (1930) Олафа В. Стејплдона уз анализу употребљених научних феномена и открића. У романима је коришћен новум као полазна тачка за промишљања о људској природи и будућности. Ови романи својеврсно су упозорење људском роду и могу се посматрати као алегорије слома друштва суоченог са егзистенцијалним претњама.

Апокалипсу у Ветру ниоткуд и Последњим и првим људима узрокује соларна активност, али механизам уништења се разликује. У првом случају интеракција интензивне соларне радијације и атмосфере узрокује изузетно разорне циклоне, док у другом случају катастрофу изазива рапидно увећање сунца и прелазак у следећу фазу развоја (супернова), која уништава утопијско друштво Последњих људи. Уз обиље елемената квантне физике и астрофизике оба писца дају свеобухватну психолошку анализу људске врсте осуђене на изумирање.

Стејплдон и Балард сугеришу да негативне људске особине као што су неутажива жеђ за новцем и моћи, егоизам и неодговорност могу довести до истребљења људске врсте ратовима и еколошким катастрофама. Ови романи упозоравају и позивају на комбиновану употребу науке, здравог разума и најбољих људских особина у циљу решавања егзистенцијалних претњи, од климатских промена до експлозије супернове.

Reference

Ballard, J. G. (1962). The Wind from Nowhere. Berkley: Berkley Medallion Edition.

Ballard, J. G. (1964). The Burning World. Berkley: Berkley Publishing Corp.

Boyarkin, O. & Boyarkina, I. (2017). Solar Flares and Their Associated Processes. CERN. arXiv:1711.09247v3.

Boyarkina, I. (2014). Musical Metaphors and Parables in the Narratives by Olaf Stapledon. (Unpublished doctoral dissertation). University of Rome.

Boyarkina, I. (2019). The Destiny of Life and Mind in the Universe in the Works by Arthur Clarke and Olaf Stapledon. Zbornik Radova Filozofskog Fakulteta u Pristini, 49 (3). 113–128. doi:10.5937/ZRFFP49-22826

Lenton, T. M., Held, H., Kriegler, E., Hall, J., Lucht, W., Rahmstorf, S., & Schellnhuber, H. J. (2008). Tipping elements in the Earth's climate system. PNAS, 105 (6), 1786–1793. doi:10.1073/pnas.0705414105

Liddle, A. (2003). An Introduction to Modern Cosmology. London: Wiley.

Lingham, M. & Loeb, A. (2017). Risks for Life on Habitable Planets from Superflares of their Host Stars. The Astrophysical Journal, 848 (1), 41-53.

Notsu, Y. & al. (2019). Do Kepler superflare stars really include slowly-rotating Sun-like stars? – Results using APO 3.5m telescope spectroscopic observations and Gaia-DR2 Data. The Astrophysical Journal, 876 (1), 58. DOI: 10.3847/1538-4357/ab14e6

Perryman, M. (2018). The Exoplanet Handbook. Cambridge: Cambridge University Press.

Stapledon, O. (1999). Last and First Men. London: Methuen (1937). Reprint: London: Victor Gollancz.

Wells, H. G. (2005). The Shape of Things to Come. London: Penguin Books.

Wells, H. G. (1945). Mind at the End of its Tether. London: Penguin Books.

Wells, H. G. (2005). The First Men on the Moon. London: Penguin Classics.

Природа против људске врсте: наука у апокалиптичним романима Џејмса Баларда и Олафа Стејплдона

Sažetak

Reference