Нове тенденције у турском језику

  • Mirjana M. Teodosijević Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Odsek za orijentalistiku, Grupa za turski jezik i književnost
Ključne reči: Anglo-Saxon loan words||, ||англицизми, Turkish language deterioration||, ||дегенерација турског језика, participles||, ||партиципи, status constructus||, ||status constructus, exclusion of suffixes||, ||изостављање наставака, new tendencies||, ||нове тенденције, Turkish language||, ||турски језик,

Sažetak


Након оснивања Републике Турске 29. октобра 1923. године Мустафа Кемал Ататурк отпочео je низ коренитих реформи за стварање новог идентитета турској нацији. Једна од најважнијих била je усвајање латиничног писма уместо арапског, као и чишћење турског језика од арапских и персијских језичких наноса. Од тада се турски језик непрекидно мења и обликује под контролом Турског лингвистичког друштва у чијем раду учествују угледни лингвисти, писци и културни радници. Објављују се граматике којима се нормира турски Турске, једнојезични речници, речници неологизама који замењују архаизме-османизме, двојезични речници, правописи, стручни часописи и организују се конгреси турског језика на којима се расправља о свим језичким питањима. С обзиром на то да се језици мењају у простору и времену, све те промене се, нарочито у последњих двадесетак година, прате под будним оком лингвиста на граматичком, лексичком и социокултурном нивоу. Многе од тих промена нису благовремено и адекватно обрађене у релевантним граматикама турског језика, што представља посебан проблем за студенте турског језика. Због тога смо се фокусирали да у раду за сада само утврдимо нетипичне употребе језика на граматичком и лексичком нивоу, без њихове дубље анализе, јер би једно такво истраживање улазило у домен теренске лингвистике.

Biografija autora

Mirjana M. Teodosijević, Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Odsek za orijentalistiku, Grupa za turski jezik i književnost
redovni profesor, rođena 1951. godine.

Reference

Aykut, K. (2007). Turske postpozicije − „reči bez značenja“. Beograd: Zadužbina Andrejević.

Banguoğlu, T. (1940). Ana Hatlarıyla Türk Grameri. Ankara: Türk Dil Kurumu.

Crystal, D. (2006). Language and the Internet. Second Edition. ‘Engaging & provocative’ Nature. Cambridge: Cambridge University Press.

Čaušević, E. (1996). Gramatika suvremenoga turskog jezika. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.

Deny, J. (1941). Türk Dili Grameri (Osmanlı Lehçesi). Tercüme eden Ali Ulve Elöve. İstanbul: Maarif Matbaası.

Ergonenç Akbaba, D. (2013). Prof. Dr. Leyla Karahan ile Söyleşi. Türk Yurdu Dergisi, Yıl 102, Sayı 312, 1−12. Преузето са http//www.turkyurdu.com.tr/_yazdir.php?id=844

Karahan, L. (1999). Türkçede Söz Dizimi. Cümle Tahlilleri. 6. Baskı. Ankara: Alçağ.

Korkmaz. Z. (2007). Türkiye Türkçesi Grameri. Şekil Bilgisi. Ankara: Türk Dil Kurumu Yayınları.

Özkan, M. & Sevinçli, V. (2012). Türkiye Türkçesi Söz Dizimi (Kelime Çözümlemeli). İstanbul: Akademik Kitaplar.

Teodosijević, M. (1995). Jezik Fazila Husnija Daglardže s osvrtom na pokret jezičkog purizma u Turskoj. Fazıl Hüsnü Dağlarca'nın Dili − Türkçede Özleştirme Akımına Bir Bakış. Beograd: Filološki fakultet Beogradskog univerziteta.

Teodosijević, M. (2013). Ataturk: Laicizam i vera. U: R. Božović, I. E. Kostić, M. Teodosijević (ur.), Progonjeni islam (283−311). Beograd: Utopija.

Вуловић, А. (2015). Лингвистичка обележја кратких порука у турској мобилној телефонији. У: М. Лончар-Вујновић (ур.), Сусрети народа и култура: међународни тематски зборник (341−349). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.

Objavljeno
2019/12/25
Rubrika
Прегледни чланак