Савесност и отвореност као предиктори ризичног и деликвентног понашања адолесцената

Miroslav Ž. Krstić; Bojana M. Ristić

doi:10.5937/zrffp49-24207

Miroslav Ž. Krstić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju
Bojana M. Ristić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-24207

Ključne reči: adolescents||, ||адолесценти, risk and delinquent behaviour||, ||ризична и делинквентна понашања, personality traits||, ||особине личности,

Sažetak

Уз помоћ упитника ризичног и деликвентног понашања младих и скала ризичног понашања које су новијег датума, те упитника димензија/особина личности петофакторским и шестофакторским моделом личности, пратећи неке од демографских података, на основу процене породичних односа, нивоа емоционалне и социјалне интелигенције испитаника и других параметара тежили смо да издвојимо неке од предиктора ризичног и деликвентног понашања адолесцената са циљем предузимања различитих превентивних активности, посебно у сфери поремећаја понашања деце и младих. И не само то, намера је да уз приказ четири истраживања (Структура личности и ризико-фактори код адолесцената; Породични односи, црте личности и склоност ка агресивним облицима понашања адолесцената; Схизотипалне карактеристике и емоционална интелигенција као фактори агресивности адолесцената; Личност, породични ризико-фактори и психопатија као предиктори криминалног понашања код адолесцената) дамо практични и теоријски допринос пре свега у психодијагностици деце и младих, форензичкој психологији, психологији менталног здравља деце и младих и предвиђању понашања деце и младих, као и психологији као науци уопште, јер је предвиђање један од важних, ако не и најважнијих, циљева науке. У овом раду, због ограниченог обима, бавићемо се само једним истраживањем под називом „Структура личности и ризико-фактори код адолесцената“ и предлогом идеја у вези са практичном применом овог истраживања у клиничкој пракси и психологији, те примењеним гранама клиничке психологије уопште.

Истраживање је имало за циљ да испита да ли су особине личности статистички значајни предиктори ризичног и деликвентног понашања адолесцената. Резултати показују да димензије савесности и отворености представљају предикторе различитих категорија ризичног и делинквентног понашања.

Biografija autora

Miroslav Ž. Krstić, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju

Katedra za psihologiju, vanredni profesor

Reference

Бацковић, Д., Максимовић, М., Стевановић, Д. (2007). Психосоцијални фактори ризика и злоупотреба психоактивних супстанција код адолесцената. Војносанитетски преглед, 64 (5), 331−336.

Berger, J. (1979). Psihodijagnostika. Beograd: Nolit.

Ђорђевић, И. (2019). Породични односи, црте личности и склоност ка агресивним облицима понашања адолесцената (одбрањен и необјављен мастер рад). Филозофски факултет, Косовска Митровица.

Fagan, A., Van Horn, L., Hawkins, D., Arthur, M. (2007). Gender Similarities and differences in the Association Between Risk and Protective Factors and Self-Reported Serious Delinquency. Prevention Science, 8, 115−124.

Fitzgerald, R. (2003). An examination of sex differences in delinquency. Crime and Justice research paper series. Ottawa: Canadian Centre for Justice Statistics.

France, A. (2000). Towards a sociological understanding of youth and their risk taking. Journal of Youth Studies, 3, 317−331.

Фулгоси, А. (1997). Психологија личности: теорије и истраживања. Загреб: Школска књига.

Gullone, E. & Moore, S. (2000). Adolescent risk taking and the Five-factor model of personality. Journal of Adolescence, 23, 393−407.

Heaven, C. L. (1996). Personality and self-reported delinquency: Analysis of the “Big Five” personality dimensions. Personality and Individual Differences, 20 (1), 47−54.

John, O. P. & Srivastava, S. (1999). The Big Five trait taxonomy: History, measurement, and theoretical perspectives. In: Pervin, L. A. & John, O. P. (Eds.), Handbook of personality: Theory and research 2 (102‒138). New York: Guilford Press.

Justicia, F., Benitez, J. L., Pichardo, M. C., Fernandez, E., Garcia, T., Fernandez, M. (2006). Towards a New Explicative Model of Antisocial Behaviour. Eletronic Journal of Research in Educational Psychology, 4 (2), 1696−2095.

Калебић Маглица, Б. (2010) Теоријски приступи у испитивању ризичних здравствених понашања. Psihologijske teme, 19 (1), 71−102.

Кrstić, M. (2009). Principi zaštite mentalnog zdravlja dece, mladih i njihovih porodica u izbeglištvu. Niš: Spektar.

Krug, E. G. et al. (2002). World report on Violence and health. Geneva: World Health Organization.

Лацковић-Гргин, К. (2006). Психологија адолесценције. Јастребарско: Наклада Слап.

Leadbeater, B. J., Kuperminc, G. P., Blatt, S. J., Hertzog, C. (1999). A multivariate model of gender differences in adolescents' internalizing and externalizing problems. Developmental Psychology, 35 (5), 1268−1282.

Љубичић, М. (2012). Преглед дефиниција и трендова ризичних понашања младих. Теме, 36 (1), 85−100.

Максимовић, Ј., Раковић, Д., Јовановић, И., Чоловић, П. (2008). Повезаност вршњачког насиља, особина личности и васпитних ставова. Примењена психологија, 1 (3−4), 125−144.

Markey, C. N., Markey, P. M., Tinsley, B. J. (2003). Personality, puberty and preadolescent girls` risky behaviors: Examining the predictive value of the five-factor model of personality. Journal of Research in Personality, 37, 405−419.

Meel, P. (1956). Clinical vеrsus statistical prediction. Minneapolis: University of Minnesota.

Међедовић, Ј. (2009). Базична структура личности и криминалитет. Примењена психологија, 2 (3), 339−367.

Moffit, T. E., Caspi, A., Rutter, M., Silva, P. A. (2001). Sex differences in antisocial behavior: Conduct disorder, delinquency, and violence in the Dunedin longitudinal study. Cambridge, UK: Cambridge University Press.

Нешић, М. (2019). Личност, породични ризико-фактори и психопатија као предиктори криминалног понашања код адолесцената (одбрањен и необјављен мастер рад). Филозофски факултет, Косовска Митровица.

Nietzel, M. T., Bernstein, D. A., Milich, R. (2001). Uvod u kliničku psihologiju. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Опсеница Костић, Ј. (2012). Адолесценти и њихови родитељи у светлу ПАРТ теорије (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Ниш.

Ручевић, С., Ајдуковић, М., Шинцек, Д. (2009). Развој упитника самоисказа ризичног и деликвентног понашања младих (СРДП − 2007). Криминологија и социјална интеграција, 17, 1−11.

Popović, B. (1971). O psihološkom predviđanju ponašanja. Beograd: Savezni biro za poslove zapošljavanje.

Ристић, Б. (2019). Структура личности и ризико-фактори код адолесцената (одбрањен и необјављен мастер рад). Филозофски факултет, Косовска Митровица.

Ручевић, С. (2009). Повезаност привржености родитељима с ризичним и делинквентим понашањем код адолесцената. Друштвена истраживања, 20 (1), 167−187.

Ручевић, С. (2010). Однос виктимизације, антисоцијалног понашања и психопатских особина код младића и дјевојака (одбрањена докторска дисертација). Загреб: Одсјек за психологију Филозофског факултета, Загреб.

Смедеревац, С. и Митровић, Д. (2006). Личност, методи и модели. Београд: Центар за примењену психологију.

Soane, E. & Chimel, N. (2004). Are risk preferences consistent? The influence of decision domain and personality. Personality and Individual Differences, 38, 1781−1791.

Сорић, И. (2014). Саморегулација учења: Можемо ли научити учити. Јастребарско: Наклада Слап.

Станојевић, А. (2019). Схизотипалне карактеристике и емоционална интелигенција као фактори агресивности адолесцената (одбрањен и необјављен мастер рад). Филозофски факултет, Косовска Митровица.

Шарчевић, Д. и Васић, А. (2014). Социодемографски и психолошки корелати школског успеха. Примењена психологија 7 (3), 401−427.

Шобот, В., Ивановић-Ковачевић, С., Марковић, Ј., Срдановић-Мараш, Ј., Мишић-Павков, Г. (2010). Малолетничка делинквенција. Енграми, 32 (3), 53–61

Vecchione, М., Alessandri, G., Barbaranelli, C., Caprara, G. (2012). Gender differences in the Big Five personality development: A longitudinal investigation from late adolescence to emerging adulthood. Personality and Individual Differences, 53 (6), 740–746.

Влајковић, Ј. (2001). Теорија и пракса менталне хигијене. Београд: Центар за примењену психологију.

Врдољак, Г., Ловаковић, И., Куртовић, А. (2018). Особине личности, циљне оријентације и школски успјех. Примењена психологија, 11 (3), 325−344.

Жикић, О. и Драгишић, Т. (2009). Личност и ризично сексуално понашање. У: Стефановић-Станојевић, Т. (прир.), Студенти, секс и дрога (83–97). Ниш: Центар за научна истраживања САНУ – Универзитет у Нишу.