Страдања Срба Подгорског среза 1941. године

Vladan A. Virijević

doi:10.5937/zrffp49-24268

Vladan A. Virijević Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-24268

Ključne reči: April War 1941||, ||Априлски рат 1941, colonists||, ||колонисти, Serbs||, ||Срби, Arbanasi||, ||Арбанаси, crimes||, ||злочини, Podgor County||, ||Подгорски срез,

Sažetak

Напад нацистичке Немачке и фашистичке Италије на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године и брзи слом југословенске војске у Априлском рату, за последицу су имали покретање таласа злочина Арбанаса над српским становништвом широм Косова и Метохије, с циљем њиховог протеривања, физичког истребљења, пљачке, узурпирања и уништавања имовине. На удару мржње и острашћености нашло се посебно становништво које је на просторе Косова и Метохије насељено током процеса колонизације у периоду између два светска рата, мада се однос и поступци арбанашких банди нису битније разликовали ни према Србима „староседеоцима“. Један од предратних административно-управних срезова који је међу првима, скоро у потпуности, „очишћен“ од Срба – колониста, био је Подгорски.

У раду ће, на основу необјављене архивске грађе, објављених извора и релевантне литературе, бити приказане основне карактеристике Подгорског среза у периоду између два светска рата и арбанашки злочини и судбине унесрећених Срба који су се нашли на удару шовинистичке бестијалности 1941. године.

Reference

Antonijević, N. (2004). Stradanje srpskog i crnogorskog civilnog stanovništva na Kosovu i Metohiji 1941. godine. У: H. G. Fleck i I. Graovac (прир.) Dijalog povjesničara – istoričara (355−369). Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann.

Антонијевић. Н. (2017). Косово и Метохија 1941−1945. година – ратни злочини. Београд: Музеј жртава геноцида.

Антонијевић, Н. (2017). Косово и Метохија у Априлском рату и страдање Срба у првим месецима окупације. Топлички зборник, 2, 59−87.

Борозан, Ђ. (1998). Велика Албанија: поријекло−идеје−пракса. Београд: Војноисторијски институт Војске Југославије.

Borozan, Đ. (2001). Albanci u Jugoslaviji u Drugom svjetskom ratu. У: H. G. Fleck i I. Graovac (прир.) Dijalog povjesničara – istoričara (353−369) Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann.

Велојић, Д. (2014). Косовска дивизија у априлском рату 1941. Баштина, 36, 223−242.

Јагодић, М. (2012). Нови крајеви Србије (1912−1915). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.

Јагодић, М. (2016). Списак парохија у Рашко-призренској епархији за 1913. годину. Српске студије, 7, 368−411.

Яастребов, И. С. (1904). Стара Сербıя и Албанıя: путевьıя записки. Споменик СКА, XLI, 36, 1−259.

Јевтић А. (2007). Од Косова до Јадовна - путни записи јеромонаха Атанасија Јевтића. Требиње-Врњци: Манастир Тврдош - Братство Светог Симеона Мироточивог.

Jovanović, V. (2011). Vardarska banovina 1929−1941. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.

Краснићи, М. (1959). Сува Река – антропогеографска испитивања. Гласник Етнографског института, VIII, 81−104.

Obradović, M. (1981). Agrarna reforma i kolonizacija na Kosovu (1918−1941). Priština: Institut za istoriju Kosova.

Павловић, А. (2011). Свакодневни живот колониста на Косову и Метохији 1918−1941. године. Лепосавић: Институт за српску културу.

Пејин, Ј. (2004). Затирање Срба у Метохији 1941−1944. Исток: Дом културе „Свети Сава“.

Petranović, B. (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939−1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.

Славковић Мирић, Б. (2018). Политичке, економске и културне прилике на Косову и Метохији 1929−1941. Београд: Просвета−Принцип.

Terzić, V. (1982). Slom Kraljevine Jugoslavije 1941 – Uzroci i posledice poraza, knj. 2. Beograd−Ljubljana−Titograd: Narodna knjiga − Partizanska knjiga − Pobjeda.

Hadri, А. (1976). Đakovica u Narodnooslobodilačkom pokretu. Priština: Skupština opštine Đakovica.