Психолошка наука од „објави или нестани“ до „веруј, али провери“

  • Anđela D. Keljanović Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju
Ključne reči: репликација, пристрасност објављивања, психологија

Sažetak


У време када су социјални психолози веровали да могу да буду поносни на своју дисциплину дошло је до разорне вести да је Дидерик Стапел починио велику научну превару. Овај догађај се поклопио са почетком расправе о поверењу у психолошке налазе. Убрзо је уследио извештај серије од 9 студија које нису успеле да понове „професорску студију“. Ови резултати репликација били су запањујући због ранијих извештаја о успешним репликацијама. Услед постојања кризе поверења у резултате истраживања на терену, Open Science Collaboration спровео је након тога репликацију 100 корелационих и експерименталних студија објављених 2008. у часописима Psychological Science, Journal of Personality and Social Psychology и Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory, and Cognition. Од 97% оригиналних студија које су имале позитиван ефекат, реплицирано је 36%. Међутим, и њихови налази су доведени у питање, рачунањем бајесовог фактора. Осим превара, и упитне истраживачке праксе настале услед пристрасности у објављивању које резултирају лажно позитивним налазима подривају поверење у ваљаност резултата психолошких истраживања. Можда је најскупља грешка лажно позитивних налаза погрешно одбацивање нулте хипотезе. Међутим, да је Стапел (2011) потврдио нулту хипотезу или да је Барг (1996) открио да примовање учесника не утиче на брзину ходања или да су Дајкстерхојс и Ван Книпенберг (1998) објавили да учесници примовани речју „професор“ нису побољшали свој учинак на задатку, нико не би био заинтересован за њихове налазе. Нулти налази су занимљиви само ако су у супротности са главном хипотезом изведеном из теорије или су у супротности са низом ранијих студија. Чињеница да се добро експериментално истраживање обично спроводи са циљем да се тестирају теорије, истраживачи никада не могу бити сигурни јесу ли одабрали оптималну операционализацију датог конструкта. Како истраживачи никада не могу бити сигурни да су правилно операционализовали теоријске конструкте које процењују и да ли су били успешни у контроли трећих варијабли које могу бити одговорне за њихове резултате, теорија никада не може бити доказана као истинита.

Reference

Anderson, C. J., Bahnik, S., Barnett-Cowan, M., Bosco, F. A., Chandler, J., Chartier, C. R., Zuni, K. (2016). Response to comment on „Estimating the reproducibility of psychological science“. Science, 351 (6277). https://doi.org/10.1126/science.aad9163

Bargh, J. A., Chen, M., Burrows, L. (1996). Automaticity of social behavior: Direct effects of trait construct and stereotype activation on action. Journal of Personality and Social Psychology, 71 (2), 230–244. https://doi.org/10.1037/0022-3514.71.2.230

Bem, D. J. (2011). Feeling the future: Experimental evidence for anomalous retroactive influences on cognition and affect. Journal of Personality and Social Psychology, 100 (3), 407–425. https://doi.org/10.1037/a0021524

Bower, B. (2012). The hot and cold of priming: Psychologists are divided on whether unnoticed cues can influence behavior. Science News, 181 (10), 26–29. https://doi.org/10.1002/scin.5591811025

Decoster, J. & Claypool, H. M. (2004). A Meta-Analysis of Priming Effects on Impression Formation Supporting a General Model of Informational Biases. Personality and Social Psychology Review, 8 (1), 2–27. https://doi.org/10.1207/S15327957PSPR0801_1

Dijksterhuis, A., Spears, R., Lepinasse, V. (2001). Reflecting and deflecting stereotypes: Assimilation and contrast in impression formation and automatic behavior. Journal of Experimental Social Psychology, 37 (4), 286–299. https://doi.org/10.1006/jesp.2000.1449

Dijksterhuis, A. & van Knippenberg, A. (1998). The relation between perception and behavior, or how to win a game of Trivial Pursuit. Journal of Personality and Social Psychology, 74 (4), 865–877. https://doi.org/10.1037/0022-3514.74.4.865

Doyen, S., Klein, O., Pichon, C.-L., Cleeremans, A. (2012). Behavioral Priming: It’s All in the Mind, but Whose Mind?. PLoS ONE, 7 (1), e29081. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0029081

Etz, A. & Vandekerckhove, J. (2016). A Bayesian Perspective on the Reproducibility Project: Psychology. PloS One, 11 (2), e0149794. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0149794

Fallshore, M. & Schooler, J. W. (1995). Verbal vulnerability of perceptual expertise. Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory, and Cognition, 21 (6), 1608–1623. https://doi.org/10.1037/0278-7393.21.6.1608

Fanelli, D. (2009). How Many Scientists Fabricate and Falsify Research? A Systematic Review and Meta-Analysis of Survey Data. PLOS ONE, 4 (5), e5738. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0005738

Fidler, F. & Wilcox, J. (2018). Reproducibility of Scientific Results. In: E. N. Zalta (Ed.), The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2018). Retrieved from: https://plato.stanford.edu/archives/win2018/entries/scientific-reproducibility/

Galak, J., LeBoeuf, R. A., Nelson, L. D., Simmons, J. P. (2012). Correcting the past: Failures to replicate psi. Journal of Personality and Social Psychology, 103 (6), 933–948. https://doi.org/10.1037/a0029709

Gilbert, D. T., King, G., Pettigrew, S., Wilson, T. D. (2016). Comment on „Estimating the reproducibility of psychological science“. Science, 351 (6277), 1037–1037. https://doi.org/10.1126/science.aad7243

John, L. K., Loewenstein, G., Prelec, D. (2012). Measuring the Prevalence of Questionable Research Practices With Incentives for Truth Telling. Psychological Science, 23 (5), 524–532. https://doi.org/10.1177/0956797611430953

Kawakami, K., Young, H., Dovidio, J. F. (2002). Automatic Stereotyping: Category, Trait, and Behavioral Activations. Personality and Social Psychology Bulletin, 28 (1), 3–15. https://doi.org/10.1177/0146167202281001

Keljanović, A. (2020). Upitne istraživačke prakse u kliničkoj psihologiji. U: A. Dautbegović, N. Hadžiahmetović, M. Marković, K. Mišetić, S. Zvizdić (ur.), Sarajevski dani psihologije (223–237). Sarajevo: Filozofski fakultet.

Klein, R. A., Ratliff, K. A., Vianello, M., Adams, R. B., Bahník, Š., Bernstein, M. J., Nosek, B. A. (2014). Investigating Variation in Replicability: A “Many Labs” Replication Project. Social Psychology, 45 (3), 142–152. https://doi.org/10.1027/1864-9335/a000178

Klein, R. A., Vianello, M., Hasselman, F., Adams, B. G., Adams, R. B., Alper, S., Nosek, B. A. (2018). Many Labs 2: Investigating Variation in Replicability Across Samples and Settings. Advances in Methods and Practices in Psychological Science, 1 (4), 443–490. https://doi.org/10.1177/2515245918810225

Lehrer, J. (2010, December 6). The Truth Wears Off. Retrieved from: https://www.newyorker.com/magazine/2010/12/13/the-truth-wears-off

Macrae, C. N. & Johnston, L. (1998). Help, I Need Somebody: Automatic Action and Inaction. Social Cognition, 16 (4), 400–417. https://doi.org/10.1521/soco.1998.16.4.400

Melcher, J. M. & Schooler, J. W. (1996). The Misremembrance of Wines Past: Verbal and Perceptual Expertise Differentially Mediate Verbal Overshadowing of Taste Memory. Journal of Memory and Language, 35 (2), 231–245. https://doi.org/10.1006/jmla.1996.0013

Neuroskeptic. (2012). The Nine Circles of Scientific Hell. Perspectives on Psychological Science, 7 (6), 643–644. https://doi.org/10.1177/1745691612459519

Open Science Collaboration. (2015). Estimating the reproducibility of psychological science. Science, 349 (6251), aac4716–aac4716. https://doi.org/10.1126/science.aac4716

Pashler, H. & Harris, C. R. (2012). Is the Replicability Crisis Overblown? Three Arguments Examined. Perspectives on Psychological Science, 7 (6), 531–536. https://doi.org/10.1177/1745691612463401

Pashler, H. & Wagenmakers, E. (2012). Editors’ Introduction to the Special Section on Replicability in Psychological Science: A Crisis of Confidence?. Perspectives on Psychological Science, 7 (6), 528–530. https://doi.org/10.1177/1745691612465253

Drenth, P. (2013, May 20). What lessons can we learn from the Stapel case? Retrieved September 25, 2019, from: Articles, papers from Pieter Drenth website: https://pieterdrenth.wordpress.com/2013/05/20/what-lessons-can-we-learn-from-the-stapel-case/

Schlitz, M., Wiseman, R., Watt, C., Radin, D. (2006). Of two minds: Sceptic-proponent collaboration within parapsychology. British Journal of Psychology (London, England : 1953), 97, 313–322. https://doi.org/10.1348/000712605X80704

Schooler, J. W. & Engstler-Schooler, T. Y. (1990). Verbal overshadowing of visual memories: Some things are better left unsaid. Cognitive Psychology, 22 (1), 36–71. https://doi.org/10.1016/0010-0285(90)90003-M

Shanks, D. R., Newell, B. R., Lee, E. H., Balakrishnan, D., Ekelund, L., Cenac, Z., Moore, C. (2013). Priming Intelligent Behavior: An Elusive Phenomenon. PLOS ONE, 8 (4), e56515. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0056515

Simmons, J. P., Nelson, L. D., Simonsohn, U. (2011). False-Positive Psychology: Undisclosed Flexibility in Data Collection and Analysis Allows Presenting Anything as Significant. Psychological Science, 22 (11), 1359–1366. https://doi.org/10.1177/0956797611417632

Stapel, D. A. & Lindenberg, S. (2011). Coping with chaos: How disordered contexts promote stereotyping and discrimination. Science (New York, N.Y.), 332 (6026), 251–253. https://doi.org/10.1126/science.1201068

Strack, F. & Deutsch, R. (2004). Reflective and impulsive determinants of social behavior. Personality and Social Psychology Review: An Official Journal of the Society for Personality and Social Psychology, Inc, 8 (3), 220–247. https://doi.org/10.1207/s15327957pspr0803_1

Stroebe, W. (2019). What Can We Learn from Many Labs Replications?. Basic and Applied Social Psychology, 41 (2), 91–103. https://doi.org/10.1080/01973533.2019.1577736

Stroebe, W., Postmes, T., Spears, R. (2012). Scientific Misconduct and the Myth of Self-Correction in Science. Perspectives on Psychological Science, 7 (6), 670–688. https://doi.org/10.1177/1745691612460687

Stroebe, W. & Strack, F. (2014). The Alleged Crisis and the Illusion of Exact Replication. Perspectives on Psychological Science, 9 (1), 59–71. https://doi.org/10.1177/1745691613514450

Wagenmakers, E.-J., Wetzels, R., Borsboom, D., van der Maas, H. L. J. (2011). Why psychologists must change the way they analyze their data: The case of psi: Comment on Bem (2011). Journal of Personality and Social Psychology, 100 (3), 426–432. https://doi.org/10.1037/a0022790

Wiseman, R. & Schlitz, M. (1997). Experimenter effects and the remote detection of staring. Journal of Parapsychology, 61 (3), 197–208.

Wiseman, R. & Schlitz, M. (1999). Replication of experimenter effect and the remote detection of staring. Proceedings of the 42nd Annual Convention of the Para-psychological Association, 471–479.

Objavljeno
2021/04/29
Rubrika
Прегледни чланак