Прилог проучавању територијалног уређења и разграничења перегриних заједница Деремиста и Доклеата

Gligor Samardžić; Mirijana Mlađenović

doi:10.5937/zrffp50-25080

Gligor Samardžić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju
Mirijana Mlađenović Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp50-25080

Ključne reči: перегрине заједнице (civitates peregrinae), Деремисти, Доклеати, Илирик, провинција Далмација

Sažetak

У раду сe презентују подаци о перегриним заједницама (civitates peregrinae) Деремиста и Доклеата на југу Илирика. Њихово становништво припадало је домородачком слоју и већински било перегриног статуса, тј. нероманизовано. При успостављању римске власти на овом подручју један од приоритета била је организација домаћег становништва која ће обухватити формирање заједница, разграничење територија и разрезивање пореза. Тако ове civitates престају да буду независна племена и постају римске административне јединице. Римска управа је домородачко становништво смјестила у римске административне и правне оквире што је представљало први корак у њиховој интеграцији. Епиграфски споменици и наративни извори донекле освјетљавају ове токове на југу провинције Далмације.

Reference

Вулић, Н. (1931). Антички споменици наше земље. Споменик Српскe краљевскe академијe LXXI, 101 бр. 241, 101 бр. 242.

Гарашанин, М. (1967). Историја Црне Горе I. Титоград: Научно дело.

Грбић, Д. (2014). Племенске заједнице у Илирику. Београд: Балканолошки институт Српске академије наука и умјетности.

Ферјанчић, С. (2002). Насељавање легијских ветерана. Београд: Балканолошки институт САНУ.

Abbot, F. F. & Johson, A. C. (1926). Municipal Administration in the Roman Empire. London: Princeton University Press.

Alföldy, G. (1964). Veteranen deduktionen in der Provinz Dalmatien. Historia, 13, 167–179.

Alföldy, G. (1965). Bevolkerung und Gesellschaft in der romischen Provinz Dalmatien. Budapest: Mit einen Beitrag von Andras Mócsy, Akademiai kiado.

Alföldy, G. (1969). Die Personnennamen in der romischen Provinz Dalmatia. Heidelberg: Carl Winter Universitatsverlag.

Bojanovski, I. (1962). Arheološki spomenici u dolini Trebišnjice. Naše starine, VIII, 11–13.

Bojanovski, I. (1973). Rimska cesta Narona – Leusinijum kao primjer saobraćajnog kontinuiteta. Godišnjak ANUBiH, X, 8, 137–187.

Bojanovski, I. (1974). Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji. Sarajevo: Posebno izdanje ANUBiH, Djela knj. XLVII, CBI knj. 2, ANUBiH.

Bojanovski, I. (1976). Gatačko polje u antici. Tribunia, 2, 17–44.

Bojanovski, I. (1977). Rimski natpisi iz doline Trebišnjice. Tribunia, 3, 67–98.

Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: ANUBIH Djela knj. LXVI, CBI knj. 6, ANUBIH.

Bojanovski, I. (1985). Ilirska plemena u istočnoj Hercegovini i njihov smeštaj. Tribunia, 9, 7–24.

Bojanovski, I. (1987). Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (V), Gornje Podrinje u sistemu rimskih komunikacija. Godišnjak ANUBiH XXV, CBI knj. 23, 63–174, T I–II, Pr.1+karta.

Beloch, J. (1886). Die Bevolkerung der griechisch-römischenWelt. Leipzig: Duncker & Humblot.

Betz, A. (1938). Untersuchungen zur Militargeschichte der romischen Provinz Dalmatien. Baden Bei – Wien: Аbhandlungen des archaologisch–epigraphische Seminars der Universitat Wien, Neu Folge, III Heft, Rudolf M. Rohrer.

Imamović, E. (1980). Međašni natpisi na području rimske provincije Dalmacije. Prilozi Instituta za istoriju, 16, 27–60.

Jagenteufel, A. (1958). Die statthalter der romischen Provinz Dalmatia von Augustus bis Diokletian. Wien: Schriften der Balkankommission Antiquarische Abteilung, XII, Osterreichische Akademie der Wissenschaften.

Kornemann, E. (1903). Civitas. RE Suppl. I, 301.

Langhammer, W. (1973). Die rechtliche und soziale Stellung der Magistratus Municipales und der Decuriones in der Übergangsphase der Städte von sich selbstverwaltenden Gemeinden zu Vollzugsorganen des spätantiken Zwangsstaates (2.-4. Jahrhundertder der römischen Kaiserzeit), Wiesbaden: Steiner.

Popović, Č. (1990). Antička naselja uz komunikaciju Epidaurum – Narona, Magistarski rad (rukopis, neobjavljen), Odbranjen u Dubrovniku 22.6.1990.

Ritterling, E. (1924). Legio. RE, XII, 1541.

Sergejevski, D. (1962a). Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe. GZM u Sarajevu, XVII, 73–105.

Sergejevski, D. (1962б). Rimska cesta Narona–Leusinium. GZM u Sarajevu, XVII, 111–113.

Sergejevski, D. (1964). Borne frontière romaine de Kosijerevo. Archaelogica Iugoslavica, V, 93–95.

Suić, M. (1981). Zadar u starom vijeku. Zadar: Filozofski fakultet.

Schulten, A. (1895). Die peregrinen Gaugemeinden des römischen Reichs. RhM 50,489–557.

Šačić, A. (2011). Antički epigrafski spomenici istočne Hercegovine. Sarajevo: Filozofski fakultet (rukopis; magistarski rad).

Škegro, A. (1991). Antička ekonomika u Bosni i Hercegovini. Godišnjak istoričara Bosne i Hercegovine XXIX, CBI knj. 27, 53–161.

Vulić, N. (1905). Dva rimska natpisa iz Crne Gore. Vjesnik hrvatskog arheološkog društva n. s. VIII, 171–175.

Wilkes, J. J. (1969). Dalmatia. London: University of Birmingham.

Wilkes, J. J. (1969). Population of Roman Dalmatia. ANRW 6, Berlin – New York, 732–766.

Wilkes, J. J. (1996). Тhe Danubian and Balkan provinces. CAH², X, 545–585.

Zaninović, M. (1968). Burnum – Castellum–municipium. Diadora, 4, 119–129.