Породични  односи и склоност ка агресивним облицима  понашања  адолесцената

Miroslav Krstić; Ivana Đorđević

doi:10.5937/zrffp50-25214

Miroslav Krstić
Ivana Đorđević Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp50-25214

Ključne reči: породични односи, агресивност, хостилност, адолесценти

Sažetak

Предмет истраживања одредило је време у коме живимо јер је савремени и цивилизовани свет преплављен таласом агресије и деструктивног понашања, све чешћим међу млађом популацијом. Агресивност, као честа карактеристика понашања, окупира пажњу истраживача из психологије, социологије, педагогије, антропологије, филозофије, али и других наука, чији је циљ објашњење и предвиђање понашања људи. Уз помоћ упитника процене породичних односа у истраживању поро-
дичних односа и склоности ка агресивним облицима понашања адолесцената покушали смо да дамо практични и теоријски допринос психодијагностици, форензичкој психологији, психологији менталног здравља деце и младих. Истраживање је имало за циљ да испита да ли су породични односи статистички значајни предиктори степена испољавања агресивности и хостилности. Резултати показују да димензије породичних односа представљају добре предикторе различитих категорија агресивног и хостилног понашања код адолесцената.

Reference

Крстић, М. и Ристић, Б. (2019). Савесност и отвореност као предиктори ризичног и деликвентног понашања адолесцената. Зборник радова Филозофског факултета, 49 (4), 147−173.

Bares, C. B., Andrade, F., Delva, J., Grogan-Kaylor, A. (2011). Personality and parenting processes associated with problem behaviours: A study of adolescents in Santiago, Chile. Social Work Research, 35 (4), 227−240.

Bosco, G. L., Renk, K., Dinger, T. M., Epstein, M. K., Phares, V. (2003). The connections between adolescents’ perceptions of parents, parental psychological symptoms, and adolescent functioning. Journal of Applied Developmental Psychology, 24 (2), 179–200.

Bullying House of Commons (2007). Education and Skills Comitte. London: The Statoinery Office.

Buss, A. H. & Durkee, A. (1957). An inventory for assessing different kinds of hostility. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 21, 343–349.

Dinić, B. (2014). Efekti dispozicionih i situacionih činilaca na agresivno ponašanje (odbranjena doktorska disertacija). Filozofski fakultet, Novi Sad.

Đurišić, M. (2018). Relations and communication in families of children with externalizing behavior problems. Research in Pedagogy, 8 (2), 111−120.

Goldner Vukov, M. (1988). Porodica u krizi. Beograd−Zagreb: Medicinska knjiga.

Khodabakhshi Koolaee, A., ShaghelaniLor, H., Soleimani, A. A., Rahmatizadeh, M. (2014). Comparison Between Family Power Structure and the Quality of Parent-Child Interaction Among the Delinquent and Non-Delinquent Adolescents.

International Journal of High Risk Behaviors and Addiction, 3 (2).

Krug, E. G. et al., (2002). World report on Violence and health. Geneva: World Health Organization.

Kuburić, Z. (2001). Porodica i psihološko zdravlje dece. Beograd: Čigoja.

Loeber, R. & Farrington, D. P. (2000). Young children who commit crime: epidemiology, developmental origins, risk factors, early interventions, and policy implications. Dev. Psychopathol, 12 (4), 737−762.

Маtejević, M. (2008). Funkcionalnost porodica sa adolescentima. U: J. Todorović, S. Vidanović, V. Anđelković (ur.), Mladi i porodica: zbornik radova (49−63). Niš: Filozofski fakultet.

McAdams, C. R., III, Foster, V. A., Dotson-Blake, K., Brendel, J. M. (2009). Dysfunctional family structure and aggression in children; A case for schoolbased, systemic approaches with violent students. Journal of School Counseling, 7 (9).

Olson, D. H (2000). Circumplex Model of Marital and Family Systems. Journal of Family Therapy, 22, 144−167.

Olson, D. H. & Gorall, D. M. (2006). FACES IV & Circumplex Model. Preuzeto 21. 8. 2019. godine sa www.facesIV.com.

Olson, D. H., Gorrall, M. D., & Tiesel, W. J. (2006). Faces IV paket. Priručnik za primenu.

Rot, N. (1971). Osnovi socijalne psihologije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Sharma, M., Joshi, H. L. (2015). Role of Family Environment and Parenting Stylein Adjustment among Male Adolescents. International Journal of Current Research and Academic, 3, 252−263.

Taylor, L. K. et al. (2014). Trajectories of Adolescent Aggression and Family Cohesion: Thetential to Perpetuate or Ameliorate Political Conflict. Journal of Clinical Childand Adolescent psychology. Published online: http://www.unboundmedicine.com/medline/journal.

Todorović, D. (2008). Metodologija psiholoških istraživanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

Todorović, J. i Simić, I. (2013). Dimenzije porodičnog odnosa, subjektivno blagostanje i tip domaćinstva. U: B. Dimitrijević (ur.), Humanizacija univerziteta, zbornik radova naučnog skupa sa međunarodnim učešćem Nauka i savremeni univerzitet (298−311). Niš: Filozofski fakultet.

Todorović, D., Vujičić, M., Ignjatović, M. (2014). Dimenzije partnerske afektivne vezanosti, kvalitet interakcija u primarnoj porodici i potreba za psihološkim savetovanjem kod studenata različitih fakulteta. Godišnjak za psihologiju, 11 (13), 111−134.

Volk, A. A., Schiralli, K., Xia, X., Zhao, J., Dane, A. V. (2018). Adolescent bullying and personality: A cross-cultural approach. Personality and Individual Differences, 125, 126−132.

Zotović, M., Telečki, T., Mihić, I., Petrović, J. (2008). Relacije karakteristika porodice i prevladavanja stresa kod adolescenata. Primenjena psihologija, 1 (3−4), 145−160.

Zuković, S. (2008). Sistemski pristup u proučavanju porodice. Pedagogija, 3, 428−435.

Žužul, M., (1989), Agresivno ponašanje – Psihologijska analiza. Zagreb: Radna zajednica Republičke konferencije Saveza socijalističke omladine Hrvatske.