Хусерлова универзална наука

  • Brankica V. Popović Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
Ključne reči: феноменологија, интенција, метод, интуиција, наука

Sažetak


У интегралном односу појмовног и интуитивног сазнања лежи могућност успостављања бољег упоришта, као јединства света и човека. Истинске борбе нашег времена, према Едмунду Хусерлу, јесу борбе између једног сломљеног човештва и садашњег, које мора да се бори за једно ново упориште. То упориште је у феноменолошкој сазнајној методи, чију срж чине интуиција, редукција и интенционалност, једно ново обликовање људског света у хуманији и бољи. Темељност је у сазнајном доживљају који у себи садржи један интенционални моменат,  који се увек односи на неку предметност, а да то није нити објективност нити пука субјективност, већ оно у чему се једно и друго сусрећу. На тај начин у интенцији лежи темељ за разумевање света, а она пак сама представља непосредан захват јединства субјекта и објекта сазнања или нешто интуитивно. У целокупној природној науци технизирање и формализација захвата методе њој својствене, чиме подлеже вишеструком преображају и прекривању смисла. Тако се целокупна уиграност између експерименталне и математичке физике и мисаони рад који се ту непрекидно обавља, одвија у једном преображеном хоризонту смисла. Свест о разлици између науке и технике је свакако још присутна, али је прерано блокирана рефлексија стварног смисла, који за природу треба да буде задобијен преко једне универзалне методе.

Reference

Мићић, З. (1988). Феноменологија Едмунда Хусерла. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада.

Поповић, Б. (2011). Интуиција и наука у Хусерловој феноменологији. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Bunge, M. (1962). Intuition and Science. Hall: Englenwoond Cliffes.

Damnjanović, M. (1975). Mesto „Ideje fenomenologije” (1907) u razvoju Huserlovog mišljenja. U: Huserl, E. (1975). Ideja fenomenologije. Pet predavanja. Preveli: Slobodan Novakov i Vlastimir Đaković. Stručna redakcija prevoda i predgovor: Milan Damnjanović. Beograd: BIGZ.

Huserl, E. (1975). Ideja fenomenologije. Pet predavanja. Preveli: Slobodan Novakov i Vlastimir Đaković. Stručna redakcija prevoda i predgovor: Milan Damnjanović. Beograd: BIGZ. Naslov originala: Die Idee der Phanomenologie. Funft Vorlesungen. Herausgegeben und eingeleitet von Walter Biemel, 2. Auflage, Haag, M. Nijhoff, 1958.

Husserl, E. (1975). Kartezijanske meditacije I. Preveo: Franjo Zenko, Zagreb, Centar za kulturnu djelatnost saveza socijalisticke omladine. Naslov originala: Cartezianische Meditationen und Pariser Vortrage, Band I, M. Nijhoff, Haag, 2. Auflage, 1963.

Husserl, E. (1976). Kartezijanske meditacije II. Prilog fenomenologiji intersubjektivnosti. Preveo: Franjo Zenko. Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost Saveza socijalisticke omladine. Naslov originala: HUSSERLIANA – Band XV. Edmund Husserl. Zur Phanomenologie der Intersubjektivitat. Texte aus dem Nachlas. Dritter Teil: 1929 – 1935. Den Haag, M. Nijhoff, 1973.

Huserl, E. (1991). Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija. Preveo: Zoran Đinđic. Gornji Milanovac: Dečije novine. Naslov originala: Die Krisis der Europaischen Wissenschaften und die transzendentale phanomenologie. Eine Einleitung in die phanomenologicshe Philosophie, Haag: Martinus Nijhoff, 1954.

Kasirer, E. (1985). Filozofija simboličkih oblika. Fenomenologija saznanja. Novi Sad: Dnevnik – Književna zajednica. Naslov originala: Ernst Cassirer, Philosophie der symboloschen Formen. Dritter Teil. PHÄNOMENOLOGIE DER ERKENNTNIS. Wissenschaftlicshe Buchgesellschaft, Darmstadt, 1964.

Levinas, E. (1995). The theory of intuition in Husserl. Northwestern University Press Evanston, Illinois.

Pažanin, A. (1968). Znanstvenost i povijesnost u filozofiji Edmunda Husserla. Zagreb: Naprijed.

Objavljeno
2020/06/22
Rubrika
Прегледни чланак