Тортура на Голом отоку кроз призму психолошке науке у делу Петра Костића

Miroslav Krstić; Biljana Jaredić

doi:10.5937/zrffp50-25234

Miroslav Krstić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju
Biljana Jaredić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp50-25234

Ključne reči: тортура;, Голи оток, „голооточки експеримент самоуправног преваспитавања“, „испирање мозга“, злоупотреба психологије у обликовању људског понашања

Sažetak

Предмет овог рада je научни допринос психолога Петра Костића, као објективног научног радника, у разумевању, објашњавању и тумачењу тортуре „голооточана“, на „Голом“, кроз призму психолошке науке и струке. У средишњем делу осветљена су теоријска одређења и научни модел система „самоуправног“ преваспитавања на Голом отоку кроз деловање психолошких понашања као експерименталног оквира скинеровског типа, и кроз испирање мозга као практичног система „самоуправног“ преваспитавања. У раду се разматрају даље теме везане за злоупотребу психологије у обликовању људског понашања, сам склоп и функционисање система „самоуправног“ преваспитавања, психолошки потпорни систем личности који имплицитно полази од психоеколошке теорије људских бића: тела, припадања, мишљења и сврхе, вере и наде, Милграмов, Ашов и Зимбардов експеримент у оквиру „самоуправног“ преваспитавања. Следи осврт на психопатологију голооточких жртава и последице голооточког искуства (краткорочне и дугорочне).

Reference

Бергер, Ј. (2002). Психолошки потпорни систем, модел базичних ослонаца личности. Београд: Центар за примењену психологију.

Костић, П. (2002). Психолошка анатомија Голог отока. Београд: Библиотека Нова.

Уједињене нације (1984). Текст Конвенције УН против тортуре и других сурових, нељудских и понижавајућих казни или поступака.

Шпирић, Ж., Опачић, Г., Јовић, В., Кнежевић, Г., Мандић-Гајић, Г., Тодоровић, М. (2010). Полне разлике код жртава ратне тортуре с обзиром на врсте мучења и психолошке последице. Војносанитетски преглед, 67(5), 411–418.

Chen, W. & Kushida, C. A. (2005). Perspectives. In: C. Kushida (Ed.), Sleep deprivation: Basic Science, Physiology and Behavior (1–30). New York: Marcel Dekker

Dinges, D. F., Pack, F., Williams, K. & al. (1997). Cumulative sleepiness, mood disturbance, and psychomotor vigilance performance decrements during a week of sleep restricted to 4–5 hours per night. Sleep, 20, 267–77.

Joseph Goebbels. (2020, February 15). In Wikipedia. Retrieved from https://en.wikipedia.org/wiki/Joseph_Goebbels.

Elha, J. D., Gray, M. J., Docherty, A. R., Kashdan, T. B., Kose, S. (2007). Structural validity of the Posttraumatic Stress Disorder Checklist among college students with a trauma history. J Interpers Violence, 22, 1471–1478.

Kreč, D., Kračfild, R. S., Balaki, I. (1972). Pojedinac u društvu. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Kushida, C. A. (Ed.) (2005), Sleep deprivation: Basic science, Physiology and Behavior. New York: Marcel Dekker.

Milgram, S. (1963). Behavioral study of obedience. Journal of Abnormal and Social Psychology, 67, 371–78.

Montgomery, E. & Foldspang, A. (1994). Criterion-related validity of screening for exposure to torture. Danish Medical Bilten, 41, 588–591.

Skinner, B. F. (1974). About behaviorism. New York: Knopf.

Zimbardo, Ph. G. (1973). On the ethics of intervention in human psychological research: With special reference to the Stanford prison experiment, 243–256.

Reyes, H. (2007). The worst scars are in mind: psychological torture. International Review of the Red Cross, 89 (867), 591–617.

Seligman, M. E. & Maier, S. F. (1967). Failure to escape traumatic shock. Journal of Experimental Psychology, 74 (1), 1–9.