Изазови у стандардизацији језика – теоријска проматрања

Marina Nikolić

doi:10.5937/zrffp50-26283

Marina Nikolić Institut za srpski jezik, SANU

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp50-26283

Ključne reči: норма, стандардни језик, неостандард, медији, српски језик

Sažetak

Овај рад представља увод у ново истраживање изазова у стандардизацији српског језика у контексту савремених европских језика. Њиме започињемо утврђивање и праћење промена које се јављају у српској норми које доводе до стварања паралелног стандарда, тзв. неостандарда.

Reference

Микетић, С. (2017). Ставови према језику код студентске популације у Републици Србији (необјављена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.

Николић, М. (2010). Теорија језичке културе: у науци о српском језику и славистици. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Пипер, П. (2004). Српски између великих и малих језика. Београд: Београдска књига.

Танасић, С. (2018). Двадесет година Одбора за стандардизацију српског језика. Наш језик, ХLIX (1), 13–26.

Auer, P. (2017). The German neo-standard in a Europa context. In: G. Stickel (Ed.), National language institutions and national languages. Contributions to the EFNIL Conference 2017 in Mannheim. Budapest: Research Institute for Linguistics, Hungarian Academy of Sciences. http://www.efnil.org/documents/conference-publications/mannheim-2017/EFNIL-Mannheim-10-Auer.pdf

Baldi, J. F. (2018). En France, un droit et une institution au service de la politique linguistique. In: G. Stickel (Ed.), National language institutions and national languages. Contributions to the EFNIL Conference 2017 in Mannheim. Budapest: Research Institute for Linguistics, Hungarian Academy of Sciences. http://www.efnil.org/documents/conference-publications/mannheim-2017/EFN IL-Mannheim-26-Baldi.pdf

Berruto, G. (1987). Sociolinguistica dell’italiano contemporaneo. Rome: La Nuova Italia Scientifica.

Crystal, D. (2004). Language and the Internet. Cambridge: Cambridge University Press.

Kristal, D. (2003). Smrt jezika. Beograd: XX vek.

Panel discussion. In: G. Stickel (Еd.), National language institutions and national languages. Contributions to the EFNIL Conference 2017 in Mannheim. Budapest: Research Institute for Linguistics, Hungarian Academy of Sciences. http://www.efnil.org/documents/conference-publications/mannheim-2017/EFNIL-Mannheim-33-Title4-Panel.pdf

Simeon, R. (1969). Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, I, II. Zagreb: Matica hrvatska.

Sredojević, D. (2018). O restandardizaciji akcenatske norme srpskog jezika. У: С. Гудурић, Б. Радић Бојанић (ур.), Језици и културе у времену и простору (185–198). Нови Сад: Филозофски факултет.

Tavoni, M. (2002). Caratteristiche dell’italiano contemporaneo e insegnamento della scrittura. In: Manuale dell’italiano professionale. Teoria e didattica, a cura di Francesco Bruni e Tommaso Raso (139–152). Bologna: Zanichelli.

Tošović, B. (2002). Funkcionalni stilovi (Funktionale Stile). Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz.

Tošović, B. (2015). Internet stilistika. Moskva: Flinta http://www-gewi.uni-gra z.at/gralis-alt/GraLiS_TB/Bibliographie/pdf/Tosovic_Internet-stilistika_20 15.pdf