Предање о смрти Уроша Нејаког у житијној књижевности и у епским народним песмама

Marijana Stojković; Aleksandra S. Kostić Tmušić

doi:10.5937/zrffp50-26788

Marijana Stojković Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za srpsku književnost i jezik
Aleksandra S. Kostić Tmušić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp50-26788

Ključne reči: istorijsko predanje, Žitije cara Uroša, Smrt Dušanova, Uroš i Mrnjavčevići, Smrt cara Uroša

Sažetak

На примеру предања о смрти цара Уроша, средњовековне историјске личности, у народу познатог као Урош Нејаки, у раду ће бити извршен покушај реконструкције предања као жанра, транспонованог у два, у основи различита жанра ‒ у житију (Житије цара Уроша патријарха Пајсија Јањевца) и епској песми (народне епске песме преткосовског тематског круга: Смрт Душанова, Урош и Мрњавчевићи и Смрт цара Уроша). У раду ћемо настојати да утврдимо како патријарх Пајсије у Житију цара Уроша расветљава питање мученичке смрти, а како то, са друге стране, чине народни певачи. Затим, како предање показује способност да фигурира као самосталан жанр, али и како се, као поджанр, уклапа у ширу жанровску целину, доприносећи учвршћивању култа цара Уроша. Поред тога, истражићемо на који је начин одјек предања о смрти „злосрећног“ цара инкорпориран у житијну књижевност и у народну епску песму и како је у свести српскога народа дошло до његове обраде. Уз испитивање сличности и разлика у одјеку усменог предања у два поменута жанра, покушаћемо да покажемо како је усмено предање било погодно за чување сећања на значајне историјске личности и истакнуте догађаје.

Reference

Бован, В. (1990). Народна књижевност. Приштина: Завод за уџбенике и наставна средства.

Богдановић, Д. (1991). Историја старе српске књижевности. Београд: СКЗ.

Деретић, Ј. (2002). Историја српске књижевности. Београд: Просвета.

Детелић, М. (1992). Митски простор и епика. Београд: САНУ.

Детелић, М. (2013). Гроб у гори. Садејство просторног и биљног кодирања у епици. У: З. Карановић, Ј. Јокић (ур.), Биље у традиционалној култури Срба. Приручник фолклорне ботанике (99–118). Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет.

Ђорђевић, Т. (1939). Белешке о нашој народној поезији. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије.

Ђорђевић, Т. (1989). Вештице и виле у нашем народном веровању и предању. Београд: Народна библиотека Србије.

Јовановић, Т. (1993). Предговор. У: Патријарх Пајсије Сабрани списи. Београд: Просвета – СКЗ.

Кољевић, С. (2011). Српска епика као слика или бег из наше историје?. У: М. Детелић, С. Самарџија (ур.), Жива реч, зборник у част Наде Милошевић Ђорђевић (317–329). Београд: Балканолошки институт САНУ – Филозофски факултет Универзитета у Београду.

Костић Тмушић, А. (2017). Поетски елементи у српској хагиографској књижевности. Косовска Митровица – Ниш: Филозофски факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици – Међународни центар за православне студије.

Максимовић, В. (2000). Стари српски писци. Србиње–Пале: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ – Филозофски факултет Српско Сарајево.

Павловић, Л. (1965). Култови лица код Срба и Македонаца. Смедерево: Народни музеј.

Пешић, Р. и Милошевић Ђорђевић, Н. (1996). Народна књижевност. Београд: Требник.

Поповић, Т. (2010). Поема или модеран еп. Београд: Службени гласник.

Радојчић, С. (1953). О неким заједничким мотивима наше народне песме и нашег старог сликарства. Зборник радова САН, II, 159–178.

Радуловић, Л. (2007). Родитељска клетва као невидљиво насиље: дискурс антиматеринства у традиционалној култури. Етноантрополошки проблеми, 2 (2), 137–146.

Ређеп, Ј. (1998). Убиство владара, студије и огледи. Нови Сад: Прометеј.

Самарџија, С. (1987). Усмено предање између веровања и уметности речи. Поља, 340, 243‒248.

Самарџија, С. (2008). Биографије епских јунака. Београд: ДСЈК.

Самарџија, С. (2013). Танковрха јела и зелен бор. Напомене уз зимзелено дрвеће у народној поезији. У: З. Карановић, Ј. Јокић (ур.), Биље у традиционалној култури Срба. Приручник фолклорне ботанике (5–18). Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет.

Трифуновић, Ђ. (1965). Стара књижевност. Београд: Нолит.

Fraj, N. (1979). Anatomija kritike. Zagreb: Naprijed.

Krstić, B. (1984). Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd: SANU.