Србија и друге учеснице на Балканском ратишту према писању Пти Паризиен-а (Le Petit Parisien) 1917. године

Sažetak

Предмет истраживања је писање француског заначајног, популарног и високотиражног дневног листа Пти паризиен [Le Petit Parisien] о Србији и другим учесницама на Балканском ратишту у 1917. Циљ истраживања је класификација квалитативних садржаја ставова и њиховог усмерења, који су се износили у новинским чланцима и текстовима. У процесу истраживања применили смо основне аналитичке и синтетичке методе. Од опште научних метода применили смо хипотетичко‒дедуктивну и историјску методу. Резултати анализе садржаја новинских чланака потврдили су да је писање листа у потпуности било усмерено на велике и важне догађаје у Европи и свету. Посебну пажњу поклањао је борбама, које су се водиле на Западном фронту. Уверавао је јавност да управо од тога зависи победа Антанте у рату. Насупрот томе, знатно мање се писало о Солунском фронту и земљама које су непосредно биле ангажоване на фронту и заинтересоване за њега, као и о Балканском ратишту у целини. Стање на Солунском фронту и Балканском ратишту лист је у суштини пратио кроз однос снага између Антанте и Централних сила. У извештајима, током године, фронт и ратиште у целини имали су тек споредан, секундаран значај. Интересовање је постојало само за војну, самим тим и политичку, консолидацију стања на Солунском фронту и шире Балканском ратишту. То је недвосмислено потврдило извештавање о позицији Грчке, које се, уз саопштења врховних команди са фронта, по броју објављених новинских чланака, приближавало ритму излажења сваког дана или сваког другог дана. Дефинитивно приступање Грчке са Венизелосом на челу Антанти, лист је управо поздравио као пресудан корак ка војној и политичкој консолидацији, а тиме и као учвршћивање положаја Савезника на фронту. Све остале земље, тако и Србија и Бугарска, биле су у великој мери занемарене на страницама листа, иако се радило о непосредним непријатељима и главним представницама два зараћена блока на Солунском фронту. У случају Бугарске, како би се проценило њено држање у рату, највише пажње се поклањало њеном положају и ставу према осталим чланицама у Савезу централних сила. Када је била реч о Србији, што су резултати анализе недвосмислено потврдили, Пти Паризиен је писао занемарљиво мало, готово неприметно, у односу на све друге, много заступљеније, извештаје о питањима и дешавањима у Великом рату. Лист је искључиво занимала лојалност и доследност Србије у извршавању војних и политичких обавеза, које су Савезници од ње очекивали. Другим питањима је мало придавао значај. Због тога се у јавности није много чуло о положају српског народа под окупацијом и стању српских заробљеника у логорима Централних сила.