Туризам у функцији одрживог руралног развоја на простору Новог Пазара

Dragan V. Petrović; Danijela Ž. Vukoičić; Dušan B. Ristić

doi:10.5937/zrffp54-26859

Dragan V. Petrović Univerzitet u Beogradu, Geografski fakultet https://orcid.org/0000-0003-4097-0047
Danijela Ž. Vukoičić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Prirodno-matematički fakultet, Odsek za geografiju https://orcid.org/0000-0002-3139-1070
Dušan B. Ristić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Prirodno-matematički fakultet, Odsek za geografiju https://orcid.org/0000-0002-0061-5190

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-26859

Ključne reči: рурални туризам, Индекс одрживог руралног развоја (IORR), Нови Пазар, Србија

Sažetak

Велики значај за одрживи рурални развој недовољно развијених простора Србије имају природне и антропогене туристичке вредности. У овој студији спроведено је анкетно истраживање методом одабира испитаника, а анализом економских, социјалних и културних аспеката и аспеката животне средине сагледава се тренутно стање, са циљем да се јасно дефинишу све јаке и слабе тачке руралних насеља на простору административне територије Новог Пазара. Вредност индикатора добијена је као резултат просечних вредности сродних питања, а Индекс одрживог руралног развоја (IORR) представљен је просечном вредношћу свих индикатора. Коначни резултат IORR је 0,94, што показује да простор има перспективу развоја одрживог туризма. Резултати истраживања могу се искористити за планирање могућности даљег развоја руралних насеља у истраживаном простору, с циљем да се слабе стране и претње минимизирају, а јаке стране и прилике максимизирају, и то захваљујући туризму заснованом на одрживом развоју.

Reference

Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. Републички завод за статистику, књ. 9. Београд, мај 2004.

Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период од 2007. до 2012. године, Службени гласник РС, бр. 55/05 и 71/05.

Brackhahn, B., & Kärkkäinn, R. (2001). Spatial Planning as an Instrument for Promoting Sustainable Development in the Nordic Countries: Action Programme for 2001–2004. Copenhagen: Ministry of Environment and Energy.

Carmona, M. (2003). An international perspective on measuring quality in planning. Built Environment, 29(4), 281–287.

Clark, G., & Chabrel, M. (2007). Measuring integrated rural tourism. Tourism Geographies, 9(4), 371–386.

Collins-Kreiner, N., & Wall, G. (2007). Evaluating tourism potential: A SWOT analysis of the Western Negev, Israel. Tourism: International Interdisciplinary Journal, 55(1), 51–63.

Costanza, R., & Patten, BC. (1995). Defining and predicting sustainability. Ecological Economics, 15(3), 193–196.

Drakulić Kovačević, N., Kovačević, L., Stankov, U., Dragićević, V., & Miletić, A. (2018). Applying destination competitiveness model to strategic tourism development of small destinations: The case of South Banat district. Journal of Destination Marketing & Management, 8, 114–124.

Gorbenkova, E., Shcherbina, E., & Starolavnikova, O. (2015). Method for determining the agro-town’s development index. Scientific Open Access Journal Naukovedenie, 7(2), 97–109.

Hall, R., & Andriani, P. (2002). Managing knowledge for innovation. Long Range Planning, 35(1), 29–48.

Hashemi, N. (2010). The role of ecotourism in sustainable rural development. Journal of Rural Development Studies, 13(3), 173–188.

Hashemi, N., & Ghaffary, G. (2017). A proposed Sustainable Rural Development Index (SRDI): Lessons from Hajij village, Iran. Tourism Management, 59, 130–138.

Hill, T., & Westbrook, R. (1997). SWOT analysis: It’s time for a product recall. Long Range Planning, 30(1), 46–52.

Ho, M. W., & Ulanowicz, R. (2005). Sustainable systems as organisms?. Biosystems, 82(1), 39–51.

Jovanović, S. (2002). Razvoj poljoprivrede u Novopazarskom kraju. Zbornik radova Geografskog fakulteta, 50, 131–144.

Kim, H., & Jamal, T. (2007). Touristic quest for existential authenticity. Annuals of Tourism Research, 34(1), 181–201.

Kvrgić, G. i Ristić, L. (2018). Unutrašnji izazovi održivog razvoja ruralnih područja Republike Srbije. Naučne publikacije Državnog univerziteta u Novom Pazaru, 1(1), 28–46.

Mafunzwaini, A. E., & Hugo, L. (2005). Unlocking the rural tourism potential of the Limpopo province of South Africa: Some strategic guidelines. Development Southern Africa, 22(2), 251–265.

Mebratu, D. (1998). Sustainability and sustainable development: Historical and conceptual review. Environmental Impact Assessment Review, 18(6), 493–520.

NOAA (2011). Assessment for Sustainable Tourism. http://sanctuaries.noaa.gov/management/international/pdfs/day2_assessment_manual.pdf

Oppermann, M. (1996). Rural tourism in southern Germany. Annuals of Tourism Research, 23(1), 86–102.

Presenzaa, A., Petruzzellib, A. M., & Sheehan, L. (2019). Innovation through tradition in hospitality. The Italian case of Albergo Diffuso. Tourism Management, 72, 192–201.

Ristić, D., Vukoičić, D., & Milinčić, M. (2019). Tourism and sustainable development of rural settlements in protected areas – Example NP Kopaonik (Serbia). Land Use Policy, 89, 1–11.

Sharpley, R. (1994). Tourism, Tourist & Society. Huntington, Cambridgeshire: ELM.

Sorensen, J., & Stuart, T. E. (2000). Aging, obsolescence, and organizational innovation. Administrative Science Quarterly, 45, 81–112.

Srivastava, P. K., Kulshreshtha, K., Mohanty, C. S., Pushpangadan, P., & Singh, A. (2005). Stakeholder-based SWOT analysis for successful municipal solid waste management in Lucknow, India. Waste Management, 25(5), 531–537.

Wong, C., Baker, M., & Kidd, S. (2006). Monitoring spatial strategies: The case of local development documents in England. Environment and Planning C Government and Policy, 24(4), 533–552.

Yan, L., Wendy Gao, B., & Zhang, M. (2017). A mathematical model for tourism potential assessment. Tourism Management, 63, 355–365.