Делатност албанске емиграције на западу према питању Косова и Метохије (1945–1969)

  • Igor Vukadinović Balkanološki institut - SANU
Ključne reči: Албанска емиграција, Косово и Метохија, Бали комбетар, Друга призренска лига, Џафер Дева, Мидхат Фрашери

Sažetak


Велики број припадника фашистичког режима „Краљевине Албаније“ током Другог светског рата је након повлачења Немачке са Балкана пронашао уточиште у Италији, Турској и земљама западне Европе, где је наставио да политички делује. Вођа организације Бали комбетар Мидхат Фрашери се након вишегодишњег боравка у Италији, 1949. године пребацио у САД, а са собом је повео и друге истакнуте квислинге. У САД-у се ускоро настанио вођа покрета „Легалитет“ Абаз Купи, а средином педесетих година и вођа Друге призренске лиге и министар унутрашњих послова Албаније под немачким покровитељством Џафер Дева. Преломан моменат за албанску екстремну емиграцију на Западу представља операција „Valuable“, којом су САД и Британија покушале да оборе комунистички режим Енвера Хоџе у Албанији. Иако је операција неуспела, иза ње су остале чврсте везе између америчке и британске обавештајне службе и националистичке албанске емиграције, које су додатно интензивиране шездесетих година.

Reference

Борозан, Ђ. (1995). Велика Албанија: поријекло – идеје – пракса, Београд: Војноисторијски институт.

Видачић, Р. (2013). О коренима сепаратизма и тероризма на Косову. Београд: Службени лист СРЈ.

Димић, Љ. (2007). Историјски извори и историјско мишљење (Како су америчке обавештајне служе виделе Југославију 50-их и 60-их година XX века). Токови историје, 3, 173–190.

Ђокић, Б. (2016). Косово и Mетохија у Другој и Трећој Југославији: од Бујанске конференције до једнострано проглашене независности. У: М. Кулић, М. Летић (ур.). Наука и евроинтеграције (107–122), Источно Сарајево: Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

Leljak, R. (1990). Sam protiv njih. Maribor: Založba za alternativno teorijo.

Mihajlović, Ž, i Dmitrović, N. (1981, 17. decembar). Koreni kontrarevolucije na Kosovu. Zum Reporter, 805, 37–40.

Марковић, M. (1994). Оспоравања и ангажовања, Београд: БИГЗ.

Ристановић, П. (2019). Косовско питање 1974–1979. Београд: Прометеј.

Фолић, М. (1997). Окупациони систем и колаборација на Косову и Метохији 1941–1945. У: В. Стругар (ур.), Други светски рат – 50 година касније I. (561–563), Подгорица: ЦАНУ.

Breitman, R., Goda, N., Naftali, T., Wolfe, R. (2005). U.S. intelligence and the Nazis, Cambridge: Cambridge University Press.

Dorril, S. (2002). MI6. Inside the Covert World of Her Majesty's Secret Intelligence Service. New York: Touchstone Book.

Đaković, S. (1989). Fadilj Hodža i Enver Hodža - sličnosti i razlike. Beograd: Naučna knjiga.

Elsie, R. (ur.) (2010). Historical Dictionary of Albania. Second Edition. Lanham: Scarecrow Press.

Milanović, V. (1990). Univerzitet u Prištini u mreži velikoalbanske strategije. Beo-grad: Književne novine.

Hoxha, N. (2015). Kosova e lirë. Gjirokastër: Argjiro.

Pavlović, М. (2007). Izveštaji američke ambasade iz Beograda o stanju na KiM 1957 –1958. Istorija 20. veka, 25 (2), 165–176.

Pavlović, М. (ur.) (2008). Dokumenta CIA o Jugoslaviji 1948–1983. Beograd: Insti-tut za savremenu istoriju.

Šćepanović, M. (1989). Egzodus kosovskih Srba i Crnogoraca 1878–1888. U: R. Petković (ur.), Kosovo: prošlost i sadašnjost (138–148). Beograd: Međunarodna politika.

Xhemaj B. (2019). Një Shqiptar në CIA. Dy jetët e Destan Berishës. Prishtinë: Shtë-pia Botuese Dukagjini.

Objavljeno
2021/09/09
Rubrika
Оригинални научни чланак