Функционалност породице и морална развијеност ученика
Sažetak
Респектујући потпуније дефинисање савремене породице, преферирајући унутарпородичне одреднице наспрам њених вањских обиљежја и ослањајући се на резултате претходних тангентних проучавања утицаја породице на формирање личности потомака, припремљено је и спроведено емпиријско истраживање односа између степена функционалности породице и моралне развијености ученика старијег школског узраста (адолесцената). Циљ истраживања био је да се установи да ли постоји статистички значајна корелација функционалности породице са димензијама моралне развијености ученика и са њиховим општим школским успјехом. Истраживањем је било обухваћено 220 ученика старијег основношколског узраста. Установљено је да око двије трећине ученика процјењује своју породицу као оптимално функционалну, а да остали испитаници сматрају
да живе у породици која није на том нивоу функционалности. Сваки трећи испитаник реципира своју породицу као адекватно функционалну, а није занемарљив број ученика (7,27%) који запажа своју породицу средње функционалном (а такве породице у Биверс систему означене су као дисфункционалне). Највећа просјечна постигнућа на тестовима моралне развијености постигли су ученици из оптимално функционалних породица, а најма-њи просјечан број бодова остварили су ученици средње функционалних породица. Разлике су статистички значајне не само на тим тестовима већ и у општем школском успјеху, као контролној варијабли. Утврђена је статистички значајна корелација између нивоа функционалности породице и постигнућа ученика на тестовима моралне развијености. У раду су наведене друштвене и педагошке импликације резултата истраживања.
Reference
Нешковић, С. (2012). Позитивна дисциплина као основа за стратегију успјешног учења. У M. Ковачевић (ур): Наука и идентитет, зборник радова са научног скупа (341–361). Источно Сарајево: Филозофски факултет Пале.
Barker, Ph. (1992). Basic Family Therapy, Third Edition. London: Blackwell Scientific Publications.
Bennett, J. (2006). Teaching and learning Science. London: Contnuum.
Blum, St. H. & Nelsen, J. (1987). Raising Self-Reliant Children in a Seelf-Indulgent World. Calif: Prima publishing.
Gardner, H. (2005). Disciplinarni um. Zagreb: Educa.
Goldenberg, H. & Goldenberg, I. (2008). Family Therapy – an overview. Belmont CA, USA: Thomson Brooks/ Cool.
Dahl, R. (1999). Demokratija i njeni kritičari. Podgorica: CID.
Dahl, R. (2006). Political Equality. London: Yale University Press.
Dewey, J. (1971). Demokratija i vaspitanje – uvod u filozofiju vaspitanja. Cetinje: Obod.
Ekerman, N. V. (1987). Psihodinamika porodičnog života. Titograd: Grafički zavod.
Ilić, M. (2013). Porodična pedagogija. Banja Luka – Mostar: Filozofski fakultet – Nastavnički fakultet Univerziteta „Džemal Bijedić“ u Mostaru.
Kelly, B. (1955). The Psychology of Personal Constructs. New York: Norton.
Kelly, B. (2009). Ljudski kapital. Zagreb: Educa.
Kolberg, L. (1981). The Psychology of moral development. https://image.sin.pub/190704 (Očitano: 5. maj 2020)
Krysan, M., Moore. K. A., Zil, N. (1990). Identifyig succeseful families: An overview of constructs and selected measures. Washington, D. C.: Child Trends.
Nelsen, J. (2001). Pozitivna disciplina. Čačak: Inder Brdex Trade.
Olson, D. H. (2000). Circumplex Model of Family Systems. Journal of Family Therapy, 22 (2), 144–167.
Pašalić-Kreso, A. (2004). Koordinate obiteljskog odgoja – Prilog sistematskom razumijevanju obitelji i obiteljskog odgoja. Sarajevo: JEŽ.
Peašinović, R. (1976). Pedagoška funkcija nastavnika u moralnom razvoju učenika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Stojaković, P. (2005). Psihologija za nastavnike. Banja Luka: Prelom.
Todorović, J. (2017). Procena funkcionalnosti porodice – mogućnosti i ograničenja. U: Ј. Kostić Opsenica, J. Todorović, I. Janković (prir.), Izazovi savremene porodice (89–127). Niš: Univerzitet u Nišu.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293