Poljoprivreda Republike Turske (1923-1941) u svetlu jugoslovenskih izvora

Sažetak

У контексту свеобухватних друштвених промена које су захватиле турску државу и друштво након проглашења републиканског државног уређења, нове власти су са циљем модернизације и вестернизације пуно пажње посветиле привредним токовима. У хронолошким оквирима овог рада Турска је, као и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (Југославија), представљала својеврсни „аграрни океан“, при чему је пољопривреда чинила преовлађујуће занимање становништва, а аграрни продукти представљали су окосницу турског извоза. Упркос изузетној блискости на политичком плану и интензивним билатералним односима, на спољнотрговинском нивоу, тј. светском тржишту аграрних производа, југословенска монархија и турска република су, упркос извесних заједничких активности у пласману опијума, једна другу доживљавале као непосредног конкурента. Стога су југословенски државни органи надлежни за спољну трговину с великом пажњом пратили кретања у сфери турске пољопривредне производње, како би захваљујући тим сазнањима успешније креирали експорт југословенских пољопривредних производа, односно избегавали могућност турске конкуренције. У извештајима југословенских дипломатских представништава у Републици Турској, специјалиста за привреду и спољну трговину и новинским написима приказиване су основне карактеристике турске пољопривредне производње и њеног експорта. У њима су се уочавале интензивне модернизацијске промене турског аграра инициране с највишег државног нивоа које су резултирале увођењем нових сорти и пасмина, те применом савремених агротехничких мера и уздизањем пољопривредне производње на квалитативном и квантитативном нивоу, што је последично резултирало увећањем експорта.