Trilogija "LudAdam" kao istorijska hronika obespravljenih u (distopijskom) društvu

Sažetak

Трилогија ЛудАдам обухвата романе Антилопа и Косац, Година потопа и ЛудАдам, који описују узроке и последице смртоносног вируса у дистопијском контексту. Наратор првог поменутог дела је Снежни, пријатељ научника Косца, који је изазвао пандемију у којој је изумрла готово читава популација на планети. Овај протагониста преузима улогу заштитника и ствараоца другачијег историјског поретка за Кошчиће, генетским инжењерингом створена бића беспрекорног изгледа и карактера лишеног негативних осећања и нагона карактеристичних за људску врсту. У другом делу трилогије о околностима пре и након апокалипсе говоре Тоби, Рен и Адам Један, следбеници култа Божји баштовани, који упозоравају човечанство на апокалипсу, као последицу урушавања вредности и непримереног односа према природи. У трећем делу се о стварању нове цивилизације говори из перспективе једног од Кошчића, Црнобрадог, који својим лингвистичким компетенцијама не заостаје за поменутим хроничарима ове епохе из људске расе. Циљ овог рада је да се преиспита улога поменутих протагониста и наратора као утемељивача другачијих историјских хроника у односу на стари систем вредности пре катастрофе, ослањајући се на теоријска виђења Хејдена Вајта у вези са конструкцијом историјских наратива. У претходном уређењу и друштву пре „потопа“, кључну улогу су имали наука и технолошки развој, као и тежња ка материјалним добрима и маргинализовању сваког ко би испољавао другачије принципе у односу на владајућу идеологију. Занимљиво је да, кроз симболичне „историјске хронике“ поменутих ликова, Маргарет Етвуд скреће пажњу читаоцима на проблематику класних, родних и религиозних подела у друштву, као и злоупотребу медијских садржаја и експлоатацију људи, што нису само узнемиравајући мотиви у дистопијској прози већ забрињавајуће околности наше свакодневице. Кроз њихово прекрајање догађаја и пракси из прошлости, из перспективе другог, тј. обесправљених појединаца у (дистопијском) друштву, показује се како и колико су за опстанак једне цивилизације и грађење квалитетне будућности важни и духовна надградња и таленат да се у писаним сведочанствима оставе адекватне и конструктивне смернице за нове генерације.