Breakup Grief - the Difference Between Initiator and Non-initiator Depending on Coping Strategy and Attachment

Kristina Ž. Ranđelović; Nikola R. Goljović

doi:10.5937/zrffp50-28111

Kristina Ž. Ranđelović Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Katedra za psihologiju
Nikola R. Goljović

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp50-28111

Ključne reči: туговање након раскида, романтичне везе, иницијатор раскида, стратегије суочавања, афективна везаност

Sažetak

Партнерски однос може бити један од значајнијих односа у животу једне особе, док раскид романтичне везе може бити болан и стресан догађај са бројним последицама како по психичко тако и по физичко стање особе. Већина раскида није узајамна, односно разликују се онај који „оставља” и онај који је „остављен”, стога се и реакције на раскид романтичне везе могу се разликовати у зависности од тога ко је иницирао раскид. Циљ ово рада је испитати да ли постоји разилка између иницијатора и неицијатора раскида партнерске везе у нивоу доживљених емоционалних тешкоћа након раскида. Како су претходна истраживања неусаглашена када су резултати у питању, циљ овог рада је испитати под којим условима долази до такве промене у резултатима, тј. да ли је овај однос модериран неким другим варијаблама, због чега су резултати неконзистентни. У фокусу овог рада јесу унутрашњи радни модели теорије афективне везаности и стратегије превладавања стреса. Узорак коришћен у истраживању је пригодан и сачињава га 387 испитаника. Распон година старости је између 18 и 40 (AS=23.90; SD=4.22). Користили смо Close Relationship Experience Questionnaire (Brenan, Clark, & Shaver, 1995), Brief COPE (Carver, 1997) и Breakup Distress Scale (Field et al., 2010). Резултат т-теста је постврдио да иницијатори доживљавају мање проблема са превладавањем раскида од неиницијатора раскида везе (t(365)=4.62; p<.01). У оквиру конструисаног предикционог модела укупно четири предиктора показали су независан допринос објашњењу отежаног туговања након раскида: статус иницијатора раскида везе, суочавање усмерено на решавање проблема, суочавање избегавањем и анксиозност. Касније је тестирањем доприноса предиктора и варијабле статус иницијатора добијена као статистички значајна интеракција са анксиозношћу. Испитаници који имају ниску анксиозност не доживљавају висок ниво дистреса након раскида и међусобно се не разликују у томе у зависности од тога да ли су иницијатори раскида везе били они или њихов партнер. Испитаници који имају високу анксиознсост се значајно разликују од испитаника ниских на анскиозности, јер проживљавају упадљиво виши ниво емоционалног дистреса након раскида, али има разлике и у том нивоу у зависности од тога ко је иницијатор раскида. Уколико је партнер иницирао раскид ниво доживљеног дистреса биће значајно виши. Чини се да раскид као сресор може бити окидач интензивне емоционалне реакције код особа са негативним радним моделом себе, с обзиром на то да су такве особе осетљиве на одбацивање од стране других. Овај вид искуства активира систем афективне везаности, што појачава интензитет емоционалног реаговања. Овим истраживањем добили смо да нам боље разумевање разлике у дистресу у зависности од афективне везаности пружају радни модел себе и радни модел других, тј контекст индивидуалних разлика теорије афективне везаности. Очигледно да су варијабле из домена индивидуалних разлика значајне за боље разумевање ове везе, па би, стога, укључивање и других варијабли из оквира личноси и слике о себи могле да донесу значајне увиде.

Reference

Aiken, L. S., West, S. G., & Reno, R. R. (1991). Multiple regression: Testing and interpreting interactions. Newbury Park, CA: Sage.

Attridge, M., Berscheid, E., & Simpson, J. (1995). Predicting relationship stability from both partners versus one. Journal of Personality and Social Psychology, 69(2), 254.

Baumeister, R. F., & Leary, M. R. (1995). The need to belong: desire for interpersonal attachments as a fundamental human motivation. Psychological bulletin, 117(3), 497.

Baumeister, R. F., Wotman, S. R., & Stillwell, A. M. (1993). Unrequited love: On heartbreak, anger, guilt, spiritlessness, and humiliation. Journal of Personality and Social Psychology, 64(3), 377.

Berscheid, E., & Reis, H. T. (1998). Attraction and close relationships. In D. T. Gilbert, S. T. Fiske, & G. Lindzey (Eds.), The handbook of social psychology (p. 193–281). McGraw-Hill.

Bonanno, G. A. (2004). Loss, trauma, and human resilience: Have we underestimated the human capacity to thrive after extremely aversive events?. American psychologist, 59(1), 20.

Bowlby, J. (1973), Attachment and Loss: Vol 2: Separation. New York: Basic Book.

Brennan, K. A., & Bosson, J. K. (1998). Attachment-style differences in attitudes toward and reactions to feedback from romantic partners: An exploration of the relational bases of self-esteem. Personality and Social Psychology Bulletin, 24(7), 699-714.

Brennan, K. A., Clark, C. L., & Shaver, P. R. (1998). Self-report measurement of adult attachment: An integrative overview. In J. A. Simpson & W. S. Rholes (Eds.), Attachment theory and close relationships (pp. 46-76). New York: Guilford Press.

Carnelley, K. B., Israel, S., & Brennan, K. A. (2007). The role of attachment in influencing reactions to manipulated feedback from romantic partners. European Journal of Social Psychology, 37(5), 968-986.

Chaplin, W. F. (2007). Moderator and mediator models in personality research: A basic introduction. In R. W. Robins, R. C. Fraley, & R. F. Krueger (Eds.), Handbook of research methods in personality psychology (pp. 602–632). New York: Guilford.

Chung, M. C., Farmer, S., Grant, K., Newton, R., Payne, S., Perry, M, Saunders, J., Smith, C., and Stone, N., (2003). Coping with post?traumatic stress symptoms following relationship dissolution. Stress and Health: Journal of the International Society for the Investigation of Stress, 19(1), 27-36.

Collins, J. E., & Clark, L. F. (1989). Responsibility and rumination: The trouble with understanding the dissolution of a relationship. Social Cognition, 7(2), 152-173.

Collins, N. L., & Feeney, B. C. (2004). Working models of attachment shape perceptions of social support: Evidence from experimental and observational studies. Journal of Personality and Social Psychology, 87, 363–383.

Crittenden, P. M. (1992). Crittenden, PM (1992). Treatment of anxious attachment in infancy and early childhood. Development and Psychopathology. Development and Psychopathology, 4, 575-602.

Davis, D., Shaver, P. R., & Vernon, M. L. (2003). Physical, emotional, and behavioral reactions to breaking up: The roles of gender, age, emotional involvement, and attachment style. Personality and Social Psychology Bulletin, 29(7), 871-884.

Feeney, J. A., & Noller, P. (1990). Attachment style as a predictor of adult romantic relationships. Journal of personality and Social Psychology, 58(2), 281.

Field, T., Diego, M., Pelaez, M., Deeds, O., & Delgado, J. (2009). Breakup distress in university students. Adolescence, 44(176), 705.

Fine, M. A., & Sacher, J. A. (1997). Predictors of distress following relationship termination among dating couples. Journal of Social and Clinical Psychology, 16(4), 381-388.

Fraley, R. C., Davis, K. E., & Shaver, P. R. (1998). Dismissing-avoidance and the defensive organization of emotion, cognition, and behavior. In J. A. Simpson & W. S. Rholes (Eds.), Attachment theory and close relationships (p. 249–279). The Guilford Press.

Frazier, P. A., & Cook, S. W. (1993). Correlates of distress following heterosexual relationship dissolution. Journal of Social and Personal Relationships, 10(1), 55-67.

Frazier, P. A., & Hurliman, L. (2001). Post-traumatic stress disorder following low and high magnitude events. Unpublished manuscript, University of Minnesota, Minneapolis, USA.

Gentzler, A. L., Kerns, K. A., & Keener, E. (2010). Emotional reactions and regulatory responses to negative and positive events: Associations with attachment and gender. Motivation and emotion, 34(1), 78-92.

Hazan, C., & Shaver, P. (1987). Romantic love conceptualized as an attachment process. Journal of personality and social psychology, 52(3), 511.

Kessler, R., Price, R., & Wortman, C. (1985). Social factors in psychopathology: Stress, social support and coping processes. Annual Review of Psychology, 36, 531–572.

Koch, E. J. (2020). Remembering that “Everybody Hurts”: The Role of Self-Compassion in Responses to Rejection. Basic and Applied Social Psychology, 42(3), 167-175.

Lazarus, R. S., & Folkman, S. (1984). Stress, appraisal, and coping. New York: Springer Publishing Company.

Madey, S. F., & Jilek, L. (2012). Attachment style and dissolution of romantic relationships: Breaking up is hard to do, or is it?. Individual Differences Research, 10(4).

McCrae, R.R., & Costa, P.T., Jr. (1990). Personality in adulthood. New York, Guilford.

Mearns, J. (1991). Coping with a breakup: Negative mood regulation expectancies and depression following the end of a romantic relationship. Journal of Personality and Social Psychology, 60(2), 327.

Menaghan, E. G., & Lieberman, M. A. (1986). Changes in depression following divorce: A panel study. Journal of Marriage and the Family, 319-328.

Monroe, S. M., Rohde, P., Seeley, J. R., & Lewinsohn, P. M. (1999). Life events and depression in adolescence: Relationship loss as a prospective risk factor for first onset of major depressive disorder. Journal of abnormal psychology, 108(4), 606.

Peterson, C., Rosenbaum, A. C., & Conn, M. K. (1985). Depressive mood reactions to breaking up: Testing the learned helplessness model of depression. Journal of Social and Clinical Psychology, 3(2), 161-169.

Sbarra, D. A. (2006). Predicting the onset of emotional recovery following nonmarital relationship dissolution: Survival analyses of sadness and anger. Personality and Social Psychology Bulletin, 32(3), 298-312.

Shaver, P. R., & Brennan, K. A. (1992). Attachment styles and the “Big Five” personality traits: Their connections with each other and with romantic relationship outcomes. Personality and Social Psychology Bulletin, 18(5), 536-545.

Simpson, J. A. (1990). Influence of attachment styles on romantic relationships. Journal of personality and social psychology, 59(5), 971.

Smith, T.W., Pope, M.K., Rhodewalt, F., & Poulton, J.L. (1989). Optimism, Neuroticism, coping and symptom reports: An alternative interpretation of Life Orientation Test. Journal of Personality and Social Psychology, 56, 640-648.

Sperling, M. B., & Berman, W. H. (1991). An attachment classification of desperate love. Journal of Personality Assessment, 56(1), 45–55.

Sprecher, S. (1994). Two sides to the breakup of dating relationships. Personal relationships, 1(3), 199-222.

Sprecher, S., Felmlee, D., Metts, S., Fehr, B., & Vanni, D. (1998). Factors associated with distress following the breakup of a close relationship. Journal of Social and Personal Relationships, 15(6), 791-809.

Sroufe, L. A., & Waters, E. (1977). Attachment as an organizational construct. Child development, 1184-1199.

Stanojević, T. (2011). Afektivna vezanost: razvoj, modaliteti i procena. Niš: Filozofski fakultet.

Tashiro, T. Y., & Frazier, P. (2003). “I’ll never be in a relationship like that again”: Personal growth following romantic relationship breakups. Personal Relationships, 10(1), 113-128.

Waller, K. L., & MacDonald, T. K. (2010). Trait Self?Esteem Moderates the Effect of Initiator Status on Emotional and Cognitive Responses to Romantic Relationship Dissolution. Journal of personality, 78(4), 1271-1299.

Watson, D., & Clark, L.A. (1984). Negative Affectivity: The disposition to experience aversive emotional states. Psychological Bulletin, 96, 465-490.

Williams, J., & Siegel, J. P. (1989). Marital disruption and physical illness: The impact of divorce and spouse death on illness. Journal of Traumatic Stress, 2(4), 555-562.

Zotović, M. (2004). Prevladavanje stresa: konceptualna i teorijska pitanja sa stanovišta transakcionističke teorije. Psihologija, 37(1), 5-32.

Tуговање након раскида – разлика између иницијатора и неиницијатора у зависности од стратегија превладавања и афективне везаности

Sažetak

Reference