Ставови учитеља о примени амбијенталне наставе у почетном еколошком образовању

  • Milica Bajić УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПЕДАГUČITELJSKI FAKULTET U SOMBORU Katedra za prirodne nauke
  • Проф. др Гордана В. Kозодеровић Проф. др Гордана В. Kозодеровић УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПЕДАГОШKИ ФАKУЛТЕТ У СОМБОРУ Катедра за природне науке Подгоричка 4, 25000 Сомбор
  • Проф. др Миа Р. Марић Проф. др Миа Р. Марић УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПЕДАГОШKИ ФАKУЛТЕТ У СОМБОРУ Катедра за друштвене науке Подгоричка 4, 25000 Сомбор
Ključne reči: амбијентална настава, еколошко образовање, учитељи, еколошки пројекти

Sažetak


У свакодневној пракси учитељи су суочени са одабиром адекватних и прилагодљивих модела еколошког учења и могућностима за њихову реализацију у практичном раду. Амбијентална настава (АН), пружа флексибилан приступ у имплементацији целовитог еколошког образовања. Истраживање у овом раду је имало за циљ да испита структуру ставова учитеља о примени амбијенталне наставе у почетном еколошком образовању. Задаци истраживања усмерени су на анализу ставова о примени амбијенталне наставе, на ставове о ефикасности њене примене на еколошко образовање, као и на ставове о ефикасности њене примене укључивањем школа у еко-пројекте. Од инструмената су примењени Социодемографски упитник и Упитник за мерење ставова. Узорак је чинило осамдесет учитеља из три основне школе. Добијени резултати указују на то да учитељи имају позитиван став о имплементацији еколошких садржаја путем амбијенталне наставе, али да би се чешће примењивала ова настава, потребно је да се школа интегрише са одређеним еколошким пројектом и постане део њега. Самим тим би се остварило квалитетније еколошко образовање, како учитеља тако и ученика.

 

Biografije autora

Проф. др Гордана В. Kозодеровић , Проф. др Гордана В. Kозодеровић УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПЕДАГОШKИ ФАKУЛТЕТ У СОМБОРУ Катедра за природне науке Подгоричка 4, 25000 Сомбор

 Катедра за природне науке Подгоричка 4, 25000 Сомбор

Проф. др Гордана В. Kозодеровић УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПЕДАГОШKИ ФАKУЛТЕТ У СОМБОРУ

Проф. др Миа Р. Марић, Проф. др Миа Р. Марић УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПЕДАГОШKИ ФАKУЛТЕТ У СОМБОРУ Катедра за друштвене науке Подгоричка 4, 25000 Сомбор

Проф. др Миа Р. Марић УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПЕДАГОШKИ ФАKУЛТЕТ У СОМБОРУ Катедра за друштвене науке Подгоричка 4, 25000 Сомбо

Reference

Andevski, M., Urošević, S., Stamanović, M. (2012). Discourse of sustainable develop-ment – a base of environmental education in Serbia. Environmental Engineering and Management Journal, 11 (9), 1611–1626.

Andevski, M. J. (2016). Sustainable environmental education: Perspective for the change of learning culture. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu, 29 (4), 16–31.

Andevski, M. i Kundačina, M. (2004). Ekološko obrazovanje – od brige za okolinu do održivog razvoja. Užice: Učiteljski fakultet u Užicu, Univerzitet u Kragujevcu.

Anđelković, S. i Stanisavljević Petrović, Z. (2013). Učenje i poučavanje van učionice – Ambijentalna nastava. Nastava i vaspitanje, 62 (1), 39–52.

Anđić, D. (2007). Učenje i poučavanje prirode i društva na otvorenim prostorima. Me-todički obzori: časopis za odgojno-obrazovnu teoriju i praksu, 2 (3), 7–23.

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (2019). Ambasadori održivog razvoja: Eko-škole, 2019 [Zvanični podaci]. Dostupno na veb-sajtu: https://ambassadors-env.com/

Bogner, F. X. & Wiseman, M. (2004). Outdoor Ecology Education and Pupils’ Envi-ronmental Perception in Preservation and Utilization. Science Education International, 15, 27–48.

Cifrić, I. (2005). Ekološka edukacija – Utjecaj na oblikovanje novog identiteta. Filozo-fska istraživanja, 25 (2), 327–344.

De Zan, I. (2005). Metodika nastave prirode i društva. Zagreb: Školska knjiga.

Dickson, T. J., Gray, T., Hayllar, B. (2005). Outdoor and experiential learning: Views from the top. Otago: University Print.

Donaldson, G. W. & Donaldson, L. E. (1958). Outdoor education a definition. Journal of Health, Physical Education, Recreation, 29 (5), 17–63.

Dubljanin, S., Мihajlović, D., Radović, V. (2019). Comparative Analisys of Outdoor Education in Serbia and Scandinavios Countries. TEME: časopis za društvene nauke, 43 (1), 175–192.

Eaton, D. (2000). Cognitive and affective learning in outdoor education (Doctoral dissertation). National Library of Canada, Canada.

Fägerstam, E. (2012). Space and Place: Perspectives on outdoor teaching and learning (Doctoral dissertation). University Electronic Press, Linköping.

Gilbertson, K., Bates, T., Ewert, A., McLaughlin, T. (2006). Outdoor education: Methods and strategies. Champaign: Human Kinetics.

Jedličko, J. (2003). Izvanučionička nastava prirodoslovlja u osnovnoj školi. U: Zbornik Učiteljske akademije u Zagrebu Vol 5, n1, 109–119.

Larson, L. R., Green, G. T., Castleberry, S. B. (2011). Construction and Validation of an Instrument to Measure Environmental Orientations in a Diverse Group of Children. Environment and Behavior, 43, 72–89.

Martin, P. (2010). Outdoor education and the national curriculum in Australia. Journal of Outdoor and Environmental Education, 14, 3–11.

Moreno-Fernández, O. (2017). Zaštita okoliša i građanstvo u školama koje sudjeluju u programu eko-škola: Predodžbe učenika osnovne škole o društvenim i ekološkim pro-blemima. Croatian Journal of Education: Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje, 19 (2), 637–664.

Merewether, J. (2015). Young children's perspectives of outdoor learning spaces: What matters?. Australasian Journal of Early Childhood, 40, 99–108.

Novaković, M. & Janković, D. (2018). Education as a factor of ecological awareness development. Proceedings of the IAE Scientific Meetings, 18, 401–418.

Previšić, V. (2008). Globalne dimenzije održiva razvoja u Nacionalnom školskom kurikulumu. U: V. Uzelac, L. Vujičić (ur.), Cjeloživotno učenje za održivi razvoj, svezak 1 (55–65). Rijeka: Sveučilište u Rijeci.

Priest, S. (1986). Redefining outdoor education: A matter of many relationships. The Journal of Environmental Education, 17, 13–15.

Quay, J. (2005). Connecting social and environmental education through the practice of outdoor education. Outdoor and experiential learning in Australia and New Zealand: Views from the top, 82–94.

Radivojević, D. i Јеlić, М. (2019). Izvanučionička nastava u nastavi prirode i društva. Nova škola, Pedagoški fakultet Bijeljina, 11, 235–248.

Rickinson, M., Dillon, J., Teamey, K., Morris, M., Choi, M. Y., Sanders, D., Benefield, P. (2004). A Review of Research on Outdoor Learning. National Foundation for Educa-tional Research and King’s College London. Preuzeto 15. 6. 2019. sa: http://www.field-studies-council.org/index.asp

Savez ekoloških udruženja – Zelena lista Srbije. (2019). Savez ekoloških udruženja – Zelena lista: Oplaneti se, 2019 [Zvanični podaci]. Dostupno na veb-sajtu: http://www.oplanetise.com/

Sandseter, E. B. H., Little, H., Wyver, S. (2012). Do theory and pedagogy have an im-pact on provisions for outdoor learning? A comparison of approaches in Australia and Norway. Journal of Adventure Education & Outdoor Learning, 12, 167–182.

Salmi, H., Kaasinen, A., Suomela, L. (2016). Teacher Professional Development in Outdoor and Open Learning Environments: A Research Based Model. Creative Educa-tion, 7, 1392–1403.

Simmons, D. (1998). Using natural settings for environmental education: Perceived benefits and barriers. The Journal of Environmental Education, 29 (3), 23–31.

Stanišić, J. (2016). Characteristics of Teaching Environmental Education in Primary Schools. Institute for Educational Reasearch, Belgrade, 24, 87–100.

UNESCO (2002). Teaching and Learning for Sustainable Future – A Multimedia Teacher Education Programme. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization. http://www.unesco.org/education/tlsf

Zavod za unapređenje školstva, ZOUV. (2019). Zavod za unapređenje školstva: Plan i program za 2019. školsku godinu [Zvanični podaci]. Dostupno na veb-sajtu: https://zuov.gov.rs/

Zimmerman, B. J. & Schunk, D. H. (Eds.). (2001). Self-Regulated Learning and Aca-demic Achievement: Theoretical Perspectives. Routledge.

Objavljeno
2020/12/17
Rubrika
Оригинални научни чланак