Социодемографске детерминанте као предиктори социјалних компетенција ученика основне школе на Косову и Метохији

  • Tatjana Kompirović Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za pedagogiju
Ključne reči: социјалне компетенције, социјалне вештине, ученици, социодемографске варијабле

Sažetak


Циљ истраживања усмерен је на испитивање разлика у социјалним компетенцијама ученика у односу на неке социодемографске карактеристике (пол ученика, школски успех ученика, образовање родитеља, радни статус родитеља, редослед рођења ученика, место становања ученика). У оквиру истраживања које је реализовано у периоду од марта до маја 2015. године, обухваћено је 705 ученика 7. и 8. разреда, у школама на територији Косова и Метохије. Процене социјалних компетенција ученика у школи вршиле су одељењске старешине (Н=47). У истраживању је примењена Скала социјалног понашања у школи (субскала Социјалне компетентности). Добијени резултати указују да се социјалне компетенције ученика основне школе разликују у односу на издвојене социодемографске варијабле. Сходно томе, утврђене су статистички значајне релације између пола, школског успеха,  места становања ученика и образовања родитеља. У погледу зависности социјалних компетенција у односу на запосленост родитеља и редослед рођења ученика, нису утврђене значајне разлике. Добијени резултати делимично су у складу са ранијим истраживањима.

Reference

Компировић, Т. (2016). Утицај породице на развој социјалних компетенција ученика (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Косовска Митровица.

Миловановић, Р. (2012). Социјалне компетенције кандидата за педагошки факултет. Настава и васпитање, 61 (4), 662–679.

Спасеновић, В. (2003). Вршњачка прихваћеност/одбаченост и школско постигнуће. Зборник Института за педагошка истраживања, 35, 267–288.

Требјешанин, Ж. (1991). Представа о детету у српској култури. Београд: Српска књижевна задруга.

Требјешанин, Ж. и Лалевић, Л. (2011). Појединац у групи. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.

Arghode, V. (2013). Emotional and social intelligence competence: Implications for instruction. International Journal of Pedagogies & Learning, 8 (2), 66–77.

Brdar, I. (1994). Što je socijalna kompetencija?. Godišnjak Odsjeka za psihologiju, 2 (1), 13–21.

Buljubašić Kuzmanović, V. & Botić, T. (2012). Odnos školskog uspjeha i socijalnih vještina. Život i škola, 27 (58), 38–54.

Cadwell, L. (2003). Bringing learning to life. New York: Teachers College Press.

Caldarella, P. & Merrell, K. W. (1997). Common dimensions of social skills of children and adolescents: A taxonomy of positive behaviors. School Psychology Review, 26 (2), 264–278. Retrieved from: https://digitalcommons.usu.edu/etd/6089/

Caprara, G. V., Barbaranelli, C., Pastorelli, C., Bandura, A., Zimbardo, P. G. (2000). Prosocial foundations of children's academic achievement. Psychological Science, 11 (4), 302–306. Retrieved from: https://www.uky.edu/~eushe2/Bandura/Bandura2000PS.pdf

Gagić, S., Japundža-Milisavljević, M., Đurić-Zdravković, A. (2015). Determinante socijalne kompetencije osoba sa sindromom fragilnog X hromozoma. Beogradska defektološka škola − Belgrade School of Special Education and Rehabilitation, 21 (1), 53–73.

Galambos, N. L. (2004). Gender and gender role development in adolescence. In: R. M. Lerner, L. Steinberg (Eds.). Handbook of adolescent psychology (2nd ed.) (233–262). New York: Wiley. Retrieved from: http://www.al-edu.com/wp-content/uploads/2014/05/LernerSteinberg-eds-Handbook-of-Adolescent-Psychology.pdf

Gresham, F. M., Sugai, G., Horner, R. H. (2001). Interpreting Outcomes of Social Skills training for Students with High- Incidance Dasabilities. Exceptional Children, 67 (3), 331–344.

Hock, R. R. (2004). Rođeno prvo, rođeno pametnije. U: Četrdeset znanstvenih studija koje su promijenile psihologiju (141–148). Zagreb: Naklada Slap.

Kann, R. T. & Hanna, F. J. (2000). Disruptive behavior disorders in children and adoles-cents: How do girls differ from boys? Journal of Counseling and Development, 78, 267–274. Retrieved from: https://onlinelibrary.wiley.com/doi/epdf/10.1002/j.1556-6676.2000.tb01907.x

Katz, L. G. & Mcclellan, D. E. (1999). Poticanje razvoja dječje socijalne kompetencije. Zagreb: Educa.

Kranželić, V. & Bašić, J. (2008). Socijalna kompetencija i ponašanje djece predškolske dobi kao osnova prevencijskim programima – razlike po spolu. Kriminologija i socijal-na integracija, 16 (2), 1–14.

Lang, N. C. (2010). Group work practice to advance social competence: A specialized methodology for social work. New York: Columbia University Press.

Lumley, V. A., McNeil, C. B., Herschell, A. D., Bahl, A. B. (2002). An examination of gender differences among young children with disruptive behavior disorders. Child Study Journal, 32 (2), 89–99.

Merrell, K. W. (2002). School Social Behavior Scales (2nd ed.). Eugene OR: Assessment Intervention Resources.

Murawski, M. M., Miederhoff, P., Rule, W. R. (2006). Birth order and communication skills of pharmacy students. In: W. R. Rule, M. Bishop (Eds.), Adlerian lifestyle coun-seling, practice and research (249–254). New York, London: IG Routledge Taylor & Francis group.

Rubin, K. H. & Rose-Krasnor, L. (1992). Interpersonal Problem-Solving and Social Competence in Children. In: V. B. Van Hassett, M. Hersen (Eds.), Handbook of social development (283–323). New York: Plenum. Retrieved from: https://www.researchgate.net/publication/267974099_Interpersonal_Problem-Solving_and_Social_Competence_in_Children

Schwartz, W. (1999). Developing social competence in children. New York: Choices Brifes. Retrieved from: https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED432624.pdf

Žižak, A. (2003). Konceptualni aspekti učenja socijalnih vještina. Kriminologija & socijalna integracija, 11 (2), 107–115.

Objavljeno
2020/12/17
Rubrika
Оригинални научни чланак