Лексичко-семантичке способности код деце са развојном дисграфијом

Слађана В. Ћаласан; Миле Г. Вуковић; Радомир Б. Арсић

doi:10.5937/zrffp51-28926

Slađana V. Ćalasan
Mile G. Vuković
Радомир Б. Арсић

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp51-28926

Ključne reči: лексичко-семантичке способности, развојна дисграфија, деца млађег школског узраста

Sažetak

Емпиријски подаци показују да деца са развојном дисграфијом могу испољавати различите сметње у области језичке структуре. Међутим, још увек није утврђено да ли језичке сметње доприносе тешкоћама у овладавању вештином писања или је реч о њиховом удруженом испољавању. Циљ овог рада је да утврђивањем лексичко-семантичких способности код деце са дисграфијом допринесемо сагледавању односа развоја лексичко-семантичке грађе и способности писања. Узорак је обухватио 84 ученика, 42 ученика са развојном дисграфијом и 42 ученика без сметњи у писању. Лексичко-семантичке способности су процењиване Семантичким тестом и Тестом за испитивање говорне развијености. Истраживање је спроведено у три основне школе у Источној Херцеговини, школске 2016/2017. године. Резултати истраживања су показали да деца са дисграфијом постижу значајно лошије резултате на Семантичком тесту у поређењу са децом без сметњи у писању. Нижа постигнућа код деце са развојном дисграфијом уочена су на свим испитиваним лексичким категоријама, као и на укупном скору Семантичког теста. Резултати Теста за испитивање говорне развијености показују да деца са дисграфијом знатно лошије дефинишу задате појмове у поређењу са својим вршњацима типичног развоја. Закључено је да деца са дисграфијом имају значајно слабије развијене лексичко-семантичке способности од деце типичног развоја. Ови налази указују на потребу пружања додатне подршке у развоју лексикона и богаћењу речника код деце са сметњама у писању.

Reference

Avramović, I., Vuković, M., Vuković, I. (2012). Leksičko-semantičke sposobnosti adolescenata sa poremećajima u govornom i jezičkom razvoju. Beogradska defektološka škola, 18 (3), 487–503.

Alamargot, D. & Fayol, M. (2009). Modeling the development of written composition. In: R. Beard, D. Myhill, M. Nystrand, J. Riley (Eds.), Handbook of Writing Development (23–47). London: Sage.

Blaži, D. i Banek, Lj. (1998). Posebne jezične teškoće – uzrok školskom neuspjehu?. Revija za rehabilitacijska istraživanja, 34 (2), 183–190.

Borovsky, A., Ellis, E. M., Evans, J. L., Elman, J. L. (2016). Semantic structure in vocabulary knowledge interacts with lexical and sentence processing in infancy. Child development, 87 (6), 1893–1908.

Bosga-Stork, I. M., Bosga, J., Ellis, J. L., Meulenbroek, R. G. (2016). Developing interactions between language and motor skills in the first three years of formal handwriting education. British Journal of Education, Society & Behavioural Science, 12 (1), 1–13.

Brakus, R. (2003). Razvojne disleksije i disgrafije. Beograd: Zadužbina Andrejević.

Brojčin, B. (2003). Nivo razumevanja govora, govorne produkcije i čitanja učenika sa lakom mentalnom retardacijom od II do IV razreda osnovne škole (odbranjena magistarska teza). Defektološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

Bugarski, R. (1991). Uvod u opštu lingvistiku. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Collins, A. M. & Quillian, M. R. (1969). Retrieval time from semantic memory. Journal of verbal learning and verbal behavior, 8 (2), 240–247.

Ćordić, A. i Bojanin, S. (2011). Opšta defektološka dijagnostika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Department for Education. (2013). The national curriculum in England. Retrieved March 24, 2018 from the World Wide Web https://www.gov.uk/government/collections/national-curriculum.

Dinehart, L. H. (2015). Handwriting in early childhood education: Current research and future implications. Journal of Early Childhood Literacy, 15 (1), 97–118.

Gligorović, M. (2012). Auditivno pamćenje i jezička kompetencija dece mlađeg školskog uzrasta. Nastava i vaspitanje, 4, 565–577.

Gligorović, M., Glumbić, N., Maćešić-Petrović, D. i dr. (2005). Specifične smetnje u učenju kod dece mlađeg školskog uzrasta. U: S. Golubović (ur.), Smetnje u razvoju kod dece mlađeg školskog uzrasta (415–523). Beograd: Merkur.

Kašić, Z. (2002). Agramatična produkcija i semantička „zbrka“ kod dece ranog školskog uzrasta. Istraživanja u defektologiji, 1 (1), 113–130.

McGregor, K. K., Oleson, J., Bahnsen, A., Duff, D. (2013). Children with develop-mental language impairment have vocabulary deficits characterized by limited breadth and depth. International Journal of Language & Communication Disorders, 48 (3), 307–319.

Nikolić, S. (2012). Senzorni i motorički razvoj. U: A. Baucal (ur.), Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji (67–80). Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Norbury, C. F. (2004). Factors supporting idiom comprehension in children with communication disorders. Journal of Speech, Language, and Hearing Research, 47 (5), 1179–1193.

Overvelde, A. & Hulstijn, W. (2011). Handwriting development in grade 2 and grade 3 primary school children with normal, at risk, or dysgraphic characteristics. Re-search in developmental disabilities, 32 (2), 540–548.

Patterson, K. (2007). The reign of typicality in semantic memory. Philosophical Transactions of the Royal Society of London B: Biological Sciences, 362 (1481), 813–821.

Paul, R. (2001). Language disorders from infants through adolescence: Assessment and intervention. Philadelphia: Mosby.

Pontart, V., Bidet-Ildei, C., Lambert, E., Morisset, P., Flouret, L., Alamargot, D. (2013). Influence of handwriting skills during spelling in primary and lower secondary grades. Frontiers in psychology, 4 (818), 1–9.

Prunty, M. & Barnett, A. L. (2017). Understanding handwriting difficulties: A comparison of children with and without motor impairment. Cognitive neuropsychology, 34 (3), 205–218.

Puranik, C. & Lonigan, C. (2011). From scribbles to scrabble: Preschool children’s developing knowledge of written language. Reading and Writing: An Interdisciplinary Journal, 24, 567–589.

Reid, G. (2011). Dyslexia: a complete guide for parents and those who help them. England: John Wiley & Sons.

Semrud-Clikeman, M. (2005). Neuropsychological aspects for evaluating learning disabilities. Journal of Learning Disabilities, 38 (6), 563–568.

Stevanović, J. & Lazarević, E. (2014). On certain aspects of the semantic development of younger primary school-age children. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 46 (2), 299–319.

Van Galen, G. P. (1991). Handwriting: Issues for a psychomotor theory. Human movement science, 10 (2), 165–191.

Vasić, S. (1988). Definicije, definisanje i priroda rečenica i jezika. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.

Vladisavljević, S. (1983). Semantički test. U: Đ. Kostić, S. Vladisavljević, M. Popović (ur.), Testovi za ispitivanje govora i jezika (179–189). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Vuković, M. (2011). Afaziologija. Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Vuković, M. (2015). Diferencijalne karakteristike jezičkih poremećaja kod dece. U: N. Milošević (ur.), Govorno-jezički poremećaji razvojnog doba (22–49). Beograd: Udruženje logopeda Srbije.

Vuković, M., Ćalasan, S., Jovanović-Simić, N., Kulić, M. (2015). Procena disgrafije kod dece mlađeg školskog uzrasta. Biomedicinska istraživanja, 6 (1), 11–17.

World Health Organization (1990). International statistical classification of diseases and Related health problems, tenth revision (ICD-10). Geneva: World Health Organization.