Дигитални ресурси у настави историје са освртом на европски пројекат Europeana

  • Miloš Marsenić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju
  • Saša Stanojević Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju
Ključne reči: информационо-комуникациона технологија, дигитализација, дигитални ресурси, настава историје, Europeana

Sažetak


Развој нових технологија и информационог друштва убрзао је промене у свакодневном животу и у савременој настави. Информационо-комуникационе технологије (ИКТ) боље мотивишу ученике за наставу. Како би се боље сачували историјски извори они се дигитализују и тако се штите а истраживачи могу да брже и са мање трошкова дођу до извора. Могућности коришћења интернета у настави су велике. Неопходно је да школе имају рачунаре, да наставници и ученици буду мотивисани за коришћење нових електронских извора. Много је интернет адреса које нуде изворну историјску грађу, од писаних и штампаних извора до аудио-визуелног материјала. Сву ову грађу можемо назвати дигиталним ресурсима (материјалима, изворима, електронским историјским изворима). Наставници треба да креирају привлачан и маштовит наставни материјал а критички прилаз и опрез у раду са материјалом са интернета је неопходан. Обавеза наставника је да препоручи проверене сајтове и документа. Велики део материјала на интернету је постављен са свесном намером ширења нетачних података. Могућности ИКТ су велике и на студијама историје. На свим нивоима студија могуће је осавременити наставу али материјалне могућности школа и факултета не омогућавају да се финансијски прате иновације. Један од портала који својим дигитализованим садржајем може корисно послужити у наставне сврхе је Europeana. То је база података културно-историјског наслеђа Европе, преко које је могуће претраживати дигитализовану грађу установа. Портал Europeana је шири пројекат који омогућава слободан приступ за више десетина милиона дигиталних јединица. Једна од значајнијих збирки у оквиру овог портала посвећена је Првом светском рату и зове се Europeana 1914–1918.

Reference

Дакић, Н. Д. и Андоновски, Ј. С. (2012). Интегрисање метаподатака у Еуропеану коришћењем формата ESE. У: В. Црногорац, В. Ињац (ур.), Хоризонти светског и европског библиотекарства у дигиталном добу: Зборник радова са међународне научне конференције Београд, 27–28. октобар 2011. (67–80). Београд: Библиотекарско друштво Србије.

Делетић, З. (2018). Методика и технологија наставе историје. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Делетић, З. (2018б). Информационо-комуникациона технологија у настави историје. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XLVIII, 231–247. DOI: 10.5937/ZRFFP48-19173

Дикел, Ј. (2016). Поређење дигиталних библиотека: Еуропеана и Светска дигитална библиотека. Годишњак Библиотеке Матице српске за 2015, 278–290.

Ињац, В. (2011). Приказ пројекта: Europeana 1914–1918. Инфотека: часопис за информатику и библиотекарство, 1, 83–86.

Карун, Б. (2012). Завичајне збирке у глобалном простору. У: В. Црногорац, В. Ињац (ур.), Хоризонти светског и европског библиотекарства у дигиталном добу: Зборник радова са међународне научне конференције Београд, 27–28. октобар 2011. (23–36). Београд: Библиотекарско друштво Србије.

Константинеску, Н. М. (2012). Када се ујединимо: када повежемо библиотеке, архиве, музеје, галерије. У: В. Црногорац, В. Ињац (ур.), Хоризонти светског и европског библиотекарства у дигиталном добу: Зборник радова са међународне научне конференције Београд, 27–28. октобар 2011. (81–93). Београд: Библиотекарско друштво Србије.

Рејли, С. К. (2012). Допирање до истраживача: „Еуропеана библиотеке“ – партнерски приступ. У: В. Црногорац, В. Ињац (ур.), Хоризонти светског и европског библиотекарства у дигиталном добу: Зборник радова са међународне научне конференције Београд, 27–28. октобар 2011. (57–65). Београд: Би-блио-текарско друштво Србије.

Рогач Мијатовић, Љ. (2014). Колективно памћење у дигитално доба: -Еуропеана и Велики рат. Зборник радова Факултета драмских уметности, 25–26, 275–291.

Mandić, S. (2008). Kompjuterizacija i istoriografija 1995–2005. Beograd: Istorijski arhiv Beograda.

Stradling, R. (2003). Nastava evropske istorije dvadesetog veka. Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta RS.

Objavljeno
2020/12/18
Rubrika
Прегледни чланак