Женски принцип и питање универзалне кривице у роману Петруша и Милуша Петра Сарића

Marija Jeftimijević Mihajlović

doi:10.5937/zrffp50-29213

Marija Jeftimijević Mihajlović Institut za srpsku kulturu - Priština / Leposavić

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp50-29213

Ključne reči: Петруша и Милуша, Петар Сарић, женски принцип, дуализам, дионизијски принцип, кривица, трагедија, жеља

Sažetak

У раду се проблематизују женски принцип и питање личне и опште (метафизичке) човекове кривице у роману Петруша и Милуша, аутора Петра Сарића, који је овим делом померио границе не само у домену свог стваралаштва него и у односу на целокупну српску прозу са сличним тематским преокупацијама. Дионизијски принцип оличен је кроз императиве тела, законе крви и нагонске Петрушине реакције, кроз њену необуздану природу која истовремено тежи самообнављању и самоуништењу. Она је начело женског принципа – стваралачког и уништитељског истовремено, мрачног, хтонског, чему се супротстављају аполонијска оријентација, обожавање светлости и заумна обасјања њене ћерке Милуше.

Иако се може претпоставити да је реч о породичном роману, код Сарића је породица само фокус у који се сливају токови свеукупне егзистенције и у којем се ствари згушњавају и одсликавају у њиховим правим димензијама. Семантичка пуноћа и психолошки динамизам романа, осим у сложеној наративној схеми укојој се преплићу два гласа – глас мајке и глас ћерке – произилазе највише из динамизма борбе коју човек води сам са собом.

Reference

Јефтимијевић-Михајловић, М. (2017). Значај приче и причања (Структурно двогласје као семантички слој романа Петруша и Милуша Петра Сарића). Баштина, 42, 73–83.

Ковач, Н. (1990). Моралне димензије фолклорне прозе. Књижевност, 46 (92), (9–10), 1187–1189.

Мирковић, Ч. (1996). Страст и злочин: Петруша и Милуша Петра Сарића. У: Ч. Мирковић (прир.) Под окриљем нечастивог (шездесет шест савремених српских романсијера) (307–309). Београд: Дерета.

Пенчић, С. (1991). Одабрани круг. Књижевност, 46 (92), (9–10), 1199–1201.

Сарић, П. (1990). Петруша и Милуша. Београд: СКЗ.

Узелац, М. (1987). Филозофија игре: прилог феноменологији игре код Еугена Финка. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада.

Хаџи-Танчић, С. (1991). Паралелна карактеризација ликова. Књижевност, 46 (92), (9–10), 1196–1198.

Jaspers, K. (2009). Pitanja krivice. Beograd: Konrad Adenauer Stiftung.

Tomović-Šundić, S. (2006). Književno-antropološki portreti. Podgorica: CID.