Из антропонимије неких насеља на Пештеру на старим нишанима (XVIII и XIX век)

  • Dragana Novakov Državni univerzitet u Novom Pazaru, Departman za filološke nauke
  • Redžep Škrijelj Državni univerzitet u Novom Pazaru, Departman za filološke i filozofske nauke
Ključne reči: Пештер, антропоними, нишани, народни језик, ћирилица, османско (старотурско) писмо, латиница

Sažetak


На темељу прикупљене грађе са Пештера, у раду се анализирају лична имена и надимци ексцерпирани са најстаријих епитафа. Овим истраживањем обухваћени су извори настали у XVIII и XIX веку. За ову прилику нећемо представити целокупан антропонимијски слој на Пештеру, јер су многи споменици веома оштећени (преломљени, утонули у земљу или обрасли маховином). Општи део рада обухвата сажети преглед пештерске историје, анализу некадашње и данашње територијалне распрострањености, као и осврт на порекло неких породицâ. Други део рада темељи се на теренским истраживањима ауторâ и анализи рашчитаних антропонима. Знатан део богатог епиграфског материјала на Пештеру до данас није научно обрађен, што је случај са натписима на гробним белезима који чине предмет овога рада.

Reference

Адамовић, М. (1973). О пореклу српскохрватских османизама. Јужнословенски филолог, 30 (1–2), 230–236.

Ајети, И. (1982). Студије из историје албанског језика. Приштина: САНУ, Одељење језичких и књижевних наука и уметности.

Барјактаревић, М. (1960). Ругова. Београд: Српска академија наука и уметности. Грковић, М. (1977). Речник личних имена код Срба. Београд: „Вук Караџић“.

Грковић, М. (2004). Историјски пут српског именослова. Предавања из историје језика. Лингвистичке свеске, 4, 43–69.

Грујић, Р. (1936). Зборник за историју јужне Србије и суседних области, I. Скопље: Скопско научно друштво.

Даничић, Ђ. (1975). Рјечник из књижевних старина српских. У Биограду 1863, II. Фототипија издања. Љубљана: Младинска књига.

Гафуров, А. (1971). Лев и Кипарис (О восточных именах). Москва: Академия наук СССР – Институт востоковедения, издательство „Наука“.

Ивић, М. (1995). О зеленом коњу. Нови лингвистички огледи. Земун: Библиотека XX век. Београд: Словограф.

Ивић, П. (2009). Српски дијалекти њихова класификација. Приредио Слободан Реметић. Сремски Карловци ‒ Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Караџић Стефановић, В. (1935). Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима. Четврто државно издање. Београд: Штампарија Краљевине Југославије.

Катић, Т. (2010). Опширни попис Призренског санџака из 1571. године. Београд: Историјски институт.

Милојевић, Б. (1921). Пештер и Сјеница, антропогеографска скица. Гласник Географског друштва.

Мушовић, Е. (1980). Пештер и његово становништво у прошлости. Гласник Етнографског института Српске академије наука и уметности, XXIX, 63–85.

Мушовић, Е. (1989). Становништво сјеничког и тутинског краја. Београд: Стручна књига.

Новаков, Д. (2017). Имена Поменика манастира Крушедола. Београд: Институт за теолошка истраживања – Православни богословски факултет Универзитета у Београду.

Новаков, Д. и Шкријељ, Р. (2018а). Писма старих нишана неких села на Пештеру. Баштина, Св. 44, 149–166.

Новаков, Д. и Шкријељ, Р. (2018б). Историјске, антропонимијске и патронимијске слике забележене на старим нишанима у селима на Пештеру. У: М. Лончар-Вујновић (ур.), Наука без граница 2 – Међународни тематски зборник. Увиди и изазови, (181–196). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Павловић, М. (2009). Села Сјеничког краја. Антропогеографска проучавања. Београд: Универзитет у Београду, Географски факултет.

Пешикан, М. (1986). Стара имена из Доњег Подримља. Ономатолошки прилози VII, 1–118.

РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика. IV. Београд: Српска академија наука и уметности, 1966.

Селимовић, С. (2017). Презимена и њихово порекло на сјеничко–пештерској висоравни. Ужице: Графичар.

Стијовић, С. (1980). Преглед антропонимских типова код „Бошњака“ у Метохијском (Пећком) Подгору. Јужнословенски филолог, XXXVI, 113–119.

Томић, J. (1995). О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку. Београд – Приштина: Просвета – Панорама.

Цвијић, Ј. (1996). Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије. Сабрана дела. Књ. 12. Београд–Суботица: САНУ – Завод за уџбенике и наставна средства, Бирографика.

Челеби, Е. (1967). Путопис. Одломци о југославенским земљама. Сарајево: „Свјетлост“.

Шабановић, Х. (1972) (ур.). Област Бранковића. Опширни катастарски попис из 1455. године. Сарајево: Оријентални институт Сарајево.

Шкаљић, А. (2014). Турцизми у нашем језику. Београд: Рубикон.

Aličić, A. (2008). Sumarni popis Sandžaka Bosna iz 1468/69. godine. Mostar: Islamski kulturni centar Mostar.

Azemović, Z. i Luboder, Z. (2007). Urezano u kamenu i pamćenju. Rožaje: El-Kelimeh.

Begović, Dž. i Begović-Ličina, Š. (2012). Sandžački rječnik. Prilog leksikografiji bosanskog jezika. Sarajevo: Udruženje građana porijeklom iz Sandžaka u BiH.

Bešlagić, Š. (1971а). Stećci i njihova umjetnost. Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika.

Bešlagić, Š. (1971б). Stećci. Kataloško-topografski pregled. Sarajevo: Narodna biblioteka „Srebrenik“.

Bešlagić, Š. (1978). Nišani XV i XVI vijeka u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

Bešlagić, Š. (2015). Ćirilički epigrafski spomenici srednjovjekovne Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Društvo za proučavanje srednjovjekovne bosanske historije Stanak.

Bjelanović, Ž. (1982). Fonološke varijacije i varijante u antroponimiji. Onoma¬stica Jugoslavica, 9, 175–187 .

Brozović Rončević, D. 2003. Turski jezični sloj u hrvatskim prezimenima. Od indoeuropeistike do kroatistike. U: R. Matasović (ur.). Zbornik u čast Daliboru Brozoviću, (67–77). Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti.

Vidović, D. (2014а). Mali povijesni rječnik osobnih imena stolačkoga kraja. Godišnjak za povijest i kulturu, XII, 179–199.

Vidović, D. (2014б). Metkovski prezimenski mozaik. Metković. Gradsko kulturno središte Metković.

Jireček, Ј. К. (1912). Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien: Studien zur Kulturgeschichte des 13.–15. Jahrhunderts. Erste Teil 1/von Constantin Jireček. Denkschriften der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften in Wien. Philosophisch – Historische Klasse; Bd. 56, [Abh.] 2, Wien: in Kommission bei Alfred Hölder.

Kos, F. (1886). Ob osebnih imenih pri starih Slovenich. Letopis Matice slovenske za leto 1886, 107–151.

Menac-Mihalić, M. (1993). Elementi drugog sustava u nadimku. Folia onoma¬stica Croatica, 2, 57–66.

Miklosich, F. (1963). Lexicon paleoslovenico–graeco–latinum. Emendatum auctum, Wien: SCIENTIA VERLAG AALEN.

Mujezinović, M. (1974). Islamska epigrafika u Bosni i Hercegovini, I. Sarajevo: „Veselin Masleša“.

Mujezinović, M. (1977). Islamska epigrafika u Bosni i Hercegovini. Istočna i centralna Bosna II, Sarajevo: „Veselin Masleša“.

Nosić, M. (1993). Tvorba andronima, patronima i metronima u zapadnoj Hercegovini. Folia onomastica Croatica, br. 2, 47–55.

OSMANLI: Osmanli türkçesi sözlüğü. 3. baski. Parlatir, İsmail. (2011). Ankara: Ankara Üniversitesi ve Türk Dil Kurumu.

Pašić, I. (2017). Od stećka do nišana u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Preporod.

RJA: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–XXIII. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1880–1882–1976.

Skok, P. (1971–1974). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–IV. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.

Smailović, I. (1977). Hipokoristici i derivati muslimanskih imena orijentalnog porijekla. Jezik, 3, 74–80.

Smailović, I. (1978). O osobnim imenima slavenskog porijekla u bosanskohercegovačkih Muslimana. Filologija, 8, 283–290.

Smailović, I. (1990). Muslimanska imena orijentalnog porijekla u Bosni i Hercegovini. II izdanje. Sarajevo: Institut za jezik i književnost.

TÜRKҪE: Türkçe – sirpça sözlük. Đinđić, S. i Teodosijević, M., Tanasković, D. Ankara: Atatürk kültür, dil ve tarih yüksek kurumu, 1997.

Fjalor: Fjalor i shqipes se sotmë, Tiranë: Botimet Toena, 2001.

Frančić, A. (1993). Međimurska prezimena motivirana zanimanjem. Folia onoma¬stica Croatica, 2, 67–78.

Hadžijahić, M. (1973). Predislamski elementi u kulturi bosanskih Muslimana. Univerzitet u Sarajevu: Fakultet političkih nauka i Institut za društvena istraživanja.

Haverić, Đ. i Šehović A. (2017). Riječi perzijskog porijekla u bosanskom jeziku. POSEBNA IZDANJA 25. Sarajevo: Institut za jezik Univerziteta u Sarajevu.

Čaušević, E. (1996). Gramatika suvremenoga turskog jezika. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.

Čilaš Šimpraga, A. (2011). Osobni nadimci u seoskoj sredini na primjeru Pro¬mine. Folia onomastica Croatica, 20, 21–48.

Čilaš Šimpraga, A. (2012). Etnici i ktetici u Drniškoj krajini. Folia onoma¬stica Croatica, 21, 17–36.

Džogović, A. (2006). Onomastika Župe i Prizrenskog Podgora. Prizren: Udruženje bošnjačkih pisaca u skandinavskim zemljama.

Šačić, M. (2000). Kolašinci. Beograd: Mrlješ.

Šimundić, M. (1982). Nepoznata osobna imena XII stoljeća. Onomatološki prilozi, III, 121–149.

Objavljeno
2021/09/09
Rubrika
Оригинални научни чланак