Установе културе као носиоци развоја националног идентитета и културног туризма

Јелена М. Вукчевић; Dejan D. Antić

doi:10.5937/zrffp51-30058

Јелена М. Вукчевић
Dejan D. Antić Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp51-30058

Ključne reči: установе културе, културни туризам, национални идентитет, баштина

Sažetak

Основна идеја истраживања је да се мултидисциплинарним путем, кроз консултовање релевантне литературе новијег датума и путем теренског истраживања у форми испитивања случајног узорка грађана (укупно 398 испитаника) путем анкете, дефинише ментално мапирање културно-историјског наслеђа једне одређене регије на територији Републике Србије и да се одреди туристички потенцијал тог наслеђа. За истраживање је одабрана територија Рашког и Расинског управног округа из два разлога: у питању је територија која представља језгро српске средњовековне државе Немањића и Лазаревића. Такође, у питању је територија кроз коју ће у блиској будућности проћи траса новог ауто-пута, Моравског коридора, те ће се даљим истраживањима моћи пратити економско-туристички развој ове одређене области након његове изградње. На крају рада, повезује се наслеђе ове, за потребе истраживања издвојене, територије и апострофирају се установе културе као носиоци, не само културног развоја локалних заједница већ и као установе које су носиоци и чувари националног идентитета али и културног туризма који може да допринесе дефинисању и очувању тог националног идентитета, као и економском развоју, позитивном позиционирању и брендирању одређене регије.

Reference

Алексић-Чеврљаковић, М. и Алексић, М. (2019). Краљево, град на Ибру. Genius loci и идентитети савремене заједнице. Наша прошлост, 17/18, 127-144.

Бјељац, Ж., Бранков, Ј., Поповић, И. (2009). Туризам у неразвијеним просторима Србије. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, 59 (2), 95-110.

Бјељац, Ж., Терзић, А., Ћурчић, Н. (2014). Туризмолошка валоризација нематеријалне културне баштине Србије по Хилари ду Крос методи. Етноантрополошки проблеми, 9 (1), 195-217.

Јовановић, В. (2015). Тематски туризам. Београд: Универзитет Сингидунум.

Кривошејев, В. (2012). Музеји, менаџмент, туризам. Ваљево: Народни музеј Ваљево.

Кривошејев, В. (2014). Управљање баштином и одрживи туризам. Ваљево – Београд: Народни музеј Ваљево – Артис центар.

Михаиловић, Т. (2014). Благо у сенци – проблеми доступности археолошког наслеђа. Друштво конзерватора Србије, 38, 150–158.

Спасић, С. (2014). ICOM Србија, часопис Националног комитета међународног савета музеја – Србија, ур. Васић О.

Стојковић, С. (2013). Економска валоризација тврђава на Дунаву у функцији развоја културног туризма (одбрањен мастер рад). Универзитет у Нишу, Природно-математички факултет, Департман за географију, Ниш.

Томка, Д. (2007). Oснове туризма. Нови Сад: Факултет за спорт и туризам ТИМС.

Шола, Т. (2011). Према тоталном музеју (одбрањена докторска дисертација). Центар за музеологију и херитологију Филозофског факултета у Београду, Београд.

Reisinger, Y. & Turner, L. (1997). Cross-cultural differences in tourism: Indonesian tourists in Australia. Tourism Management, 18 (3), 139-147.

Urošević, N. (2010). The Effects of Including the Cultural Sector in the Tourist Product of Destination – Strategic Considerations Regarding Istria as the Region of Cultural Tourism and Pula as the Europеan Capital of Culture, Вiennial International Congress. In: Tourism & Hospitality Industry (1305–1317). Opatija Faculty of Tourism and Hospitality Management in Opatija.