Ликови сувишних људи у историји руске књижевности (у свјетлу социјално-историјских околности у Русији од XVIII до XXI вијека)

Sažetak

У свјетлу спољашњег приступа проучавања књижевности, однос друштвених збивања према настајању књижевних дјела и књижевних јунака посебно је присутан у историји руске књижевности, која представља и снажан одраз друштвених околности и промјена од осамнаестог до двадесет првог вијека. На тај начин књижевни правци су представљали и директан рефлекс, одговор на друштвена кретања, а на исти начин и ликови сувишног човјека, малог човјека, племића покајника и новог човјека, преко којих су руски писци доминантно обиљежили своја настојања да препознају поруке и тенденције одређеног историјског тренутка. У историји руске књижевности ликови сувишних људи присутни су у дијахронијској равни још од појаве Карамзиновог Ераста, преко ликова Жуковског, Грибоједова, Пушкина, Љермонтова, Херцена, Њекрасова, Гончарова, Тургењева, до Проханова… Истовремено, сувишни људи у руској литератури имају у својим књижевним профилима заједничке, али и нове црте личности, преко којих обиљежавају своју епоху и трагања за смислом живота.