Ликови сувишних људи у историји руске књижевности (у свјетлу социјално-историјских околности у Русији од XVIII до XXI вијека)

  • Marina Koprivica
Ključne reči: Спољашњи приступ проучавања књижевности, друштвено-историјске околности, повезаност књижевности и историјских токова у Русији, сувишни човјек, алијенација личности, егоцентризам, критички поглед на друштвени тренутак, нихилистички обојени поступци

Sažetak


У свјетлу спољашњег приступа проучавања књижевности, однос друштвених збивања према настајању књижевних дјела и књижевних јунака посебно је присутан у историји руске књижевности, која представља и снажан одраз друштвених околности и промјена од осамнаестог до двадесет првог вијека. На тај начин књижевни правци су представљали и директан рефлекс, одговор на друштвена кретања, а на исти начин и ликови сувишног човјека, малог човјека, племића покајника и новог човјека, преко којих су руски писци доминантно обиљежили своја настојања да препознају поруке и тенденције одређеног историјског тренутка. У историји руске књижевности ликови сувишних људи присутни су у дијахронијској равни још од појаве Карамзиновог Ераста, преко ликова Жуковског, Грибоједова, Пушкина, Љермонтова, Херцена, Њекрасова, Гончарова, Тургењева, до Проханова… Истовремено, сувишни људи у руској литератури имају у својим књижевним профилима заједничке, али и нове црте личности, преко којих обиљежавају своју епоху и трагања за смислом живота.

Reference

Бјелински, В. Г. (1948). Књижевно-критички чланци. (превод Марко Видојковић). Београд: Култура.

Вулетић, В. (1971). Руска књижевност 19. века, од Жуковског до Гогоља. Београд: Научна књига.

Галкин, А. Б. Герои и сюжеты русской литературы 19 века: имена, образы, идеи. Режим доступа: http://lit.lib.ru/g/galkin_a_b/geroiisujetruslit.shtml

Доброљубов, Н. А. (1948). Шта је обломовштина? Књижевно-критички чланци. (превод Мирослав Марковић). (90–126). Београд: Култура.

Доброљубов, Н. (1982). (преузето из студије М. Сибиновића: Евгеније Оњегин Александра Пушкина. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Јелачић, А. (2008). Историја Русије. /фототипско изд. из 1929./ Београд – Бања Лука: Бард-фин – Романов.

Кључевски, В. (1997). Историја Русије. (с руског превео др Милорад Ћирковић). Београд – Подгорица: НИУ Службени лист СРЈ – ЦИД.

Копривица, Д. (2018). Поговор. У: Александар Андрејевич Проханов. Гост. Подгорица: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.

Miljukov, P., Senjobos, Š. i Ezenman, L. (2009). Istorija Rusije. Zagreb /ponovljeno izdanje: Београд: Народна култура, 1939/.

Недељковић, Д. (1973). Тријумф верности у „Обломову” И. А. Гончарова. Универзалне поруке руске књижевности. Нови Сад: Матица српска.

Писарев, Д. И. (1962). Изабране студије и расправе. (превод Милосав Бабовић). Београд: Култура.

Поспелов, Н., Шаблиовски, П. и Зерчањинов, А. (1947). Стара руска књижевност. Књ. 1. (превод Блажо Вукићевић). Београд: Просвета.

Стојнић, М. (1972). Александар Сергејевич Пушкин. У: Руски писци 19. и 20. вијека. Књ. 1. Сарајево: Завод за уџбенике.

Objavljeno
2021/04/29
Rubrika
Прегледни чланак