Базичне особине личности код пацијената са инфарктом миокарда

  • Jelena Subotic Krivokapic Visoka medicinska skola strukovnih studija Milutin Milankovic
  • Dušan Ranđelović Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju
  • Srećko Potić Visoka medicinska škola strukovnih studija "Milutin Milanković"
Ključne reči: основне црте личности, инфаркт миокарда, аутономни нервни систем, НЕО-ПИ-Р, варијабилност срчаног ритма

Sažetak


Основни циљ ове студије је испитивање повезаности варијабилности срчаног ритма са димензијама личности описаних кроз НЕО ПИ-Р инвентар личности. Узорак се састоји од 95 особа (63 мушкарца и 32 жене) које су доживеле нефатални инфаркт миокарда (старосне доби 35 до 60 година). Мерење ХРВ параметара и димензија личности је рађено током њиховог хоспиталног третмана. За испитивање димензија личности коришћен је инструмент НЕО ПИ-Р, а ХРВ параметри су мерени путем пет тестова кардиоваскуларних рефлекса осмишљених од стране Евинга и Kларка и холтер мониторинга. Наши резултати указују на постојање статистички значајне корелације између димензије Отворености као психолошке варијабле и различитих параметара рада аутономног нервног система, мерених посредно преко ХРВ варијабли, са друге стране. У нашој студији коришћена је продукт-момент корелациона анализа између димензија личности и ХРВ варијаблама и каноничка анализа коваријансе како би се максимизовале коваријансе међу линеарним композитима екстрахованим у два сета варијабли (ХРВ и личност). Издвојене су три статистички значајне корелације. Прва корелација открива везу одсуства Отворености и параметара који представљају индикаторе добре симпатичке функције. Друга корелација указује на повезаност димензије Неуротицизма и доброг функционисања вагалног сегмента аутономног нервног система који је праћен благом нестабилношћу симпатикуса регистрованом ЕKГ анализама. Трећа корелација указује на то да екстравертне особе поседују капацитете доброг функционисања симпатичког дела АНС-а која је праћена мањом дисфункцијом вагуса мереном краткотрајним анализама.

Reference

Adamović, V. (1982). Psihologija obolelog od infarkta miokarda. Beograd: Prosveta.

Arnold, S. V., Smolderen, K. G., Buchanan, D. M., Li, Y., Spertus, J. A. (2012). Perceived stress in myocardial infarction: long-term mortality and health status outcomes. Journal of the American College of Cardiology, 60 (18), 1756–1763. https://doi.org/10.1016/j.jacc.2012.06.044

Bigger Jr, J. T., Fleiss, J. L., Steinman, R. C., Rolnitzky, L. M., Schneider, W. J., Stein, P. K. (1995). RR variability in healthy, middle-aged persons compared with patients with chronic coronary heart disease or recent acute myocardial infarction. Circulation, 91 (7), 1936–1943. https://doi.org/10.1161/01.CIR.91.7.1936

Carney, R. M., Blumenthal, J. A., Stein, P. K., Watkins, L., Catellier, D., Berkman, L. F., Czajkowski, S. M., O’Connor, C., Stone, P. H., Freedland, K. E. (2001). Depression, heart ratevariability, and acute myocardial infarction. Circulation, 104 (17), (2024–2028).

Collet, C., Vernet-Maury, E., Delhomme, G., Dittmar, A., (1997). Autonomic nervous sys-tem response patterns specificity to basic emotions, France. Laboratoire de Physiologie Neurosensorielle, 62 (1–2), 45–57.

Costa Jr, P. T. & McCrae, R. R. (2008). The Revised NEO Personality Inventory (NEO-PI-R). Sage Publications, Inc.

Everson-Rose, S. A., Roetker, N. S., Lutsey, P. L., Kershaw, K. N., Longstreth Jr, W. T., Sac-co, R. L., Alonso, A. (2014). Chronic stress, depressive symptoms, anger, hostility, and risk of stroke and transient ischemic attack in the multi-ethnic study of atherosclerosis. Stroke, 45 (8), 2318–2323. https://doi.org/10.1161/STROKEAHA.114.004815

Ewing, D. J., Martin, C. N., Young, R. J., Clarke, B. F. (1985). The value of cardiovascular autonomic function tests: 10 years' experience in diabetes, American diabetes association, New York. Diabetes Care, 8, 491–498.

Gang, Y. & Malik M., (2003). Heart Rate Variability Analysis in General Medicine. Indian pacing and electrophysiology journal, 3 (1), 34–40.

Hegarty, G., Storey, L., Dempster, M., Rogers, D. (2020). Correlates of Post-Traumatic Growth Following a Myocardial Infarction: A systematic review. Journal of Clinical Psy-chology in Medical Settings, 1–11 https://doi.org/10.1007/s10880-020-09727-3

Thimas Bigger, Jr., Fleiss, J., Steinman, R., Rolnitzky, L., Schneider, W., Stein, P. (1995). RR variability in healthy, middle-age persons compared with patients with chronic coronary heart disease or recent acute myocardial infarction. Circulation, 91, 1936–1943.

Boehm, J., Chen, Y., Williams, D., Ryff, C., Kubzansky, L. (2016). Subjective Well-Being and Cardiometabolic Health: An 8–11 Year Study of Midlife Adults. Journal of Psychoso-matic Research, 85, 1–8.

Liu, H. Y., Yang, Z., Meng, F. G., Guan, Y. G., Ma, Y. S., Liang, S. L., Li, L. M. (2018). Pre-operative heart rate variability as predictors of vagus nerve stimulation outcome in pa-tients with drug-resistant epilepsy. Scientific reports, 8 (1), 1–11.

Malik, M. & Camm, A. J. (1993). Components of heart rate variability: what they really mean and what we really measure. Cardiology Am J., 72 (11), 821–822.

Malik, M. & Camm, A. J. (1994). Heart rate variability and clinical cardiology. British heart journal, 71 (1), 3. PMID: 8297689

Milovanović, B. (1996). Šećerna bolest i iznenadna srčana smrt. Beograd: Big štampa.

Nero, D., Agewall, S., Daniel, M., Caidahl, K., Collste, O., Ekenbäck, C., Tornvall, P. (2019). Personality traits in patients with myocardial infarction with nonobstructive coronary arteries. The American journal of medicine, 132 (3), 374–381. https://doi.org/10.1016/j.amjmed.2018.11.010

Roberts, B. W., Jackson, J. J., Fayard, J. V., Edmonds, G., Meints, J. (2009). Conscientious-ness. In: M. R. Leary & R. H. Hoyle (Eds.), Handbook of individual differences in social behavior (369–381). The Guilford Press.

Stewart, J. C., Hawkins, M. A., Khambaty, T., Perkins, A. J., Callahan, C. M. (2016). De-pression and anxiety screens as predictors of 8-year incidence of myocardial infarction and stroke in primary care patients. Psychosomatic medicine, 78 (5), 593. doi: 10.1097/PSY.0000000000000315

Strigo, I. A. & Craig, A. D. (2016). Interoception, homeostatic emotions and sympathova-gal balance. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences, 371 (1708), 20160010. https://doi.org/10.1098/rstb.2016.0010

Task Force of the European society of cardiology and the north american society of pac-ing and electrophysiology (1996). Heart rate variability; standards of measurement, phys-iological interpretation and clinical use. European heart journal, 17, 354–381.

Đurić-Jočić, D., Džamonja-Ignjatović, T., Knežević, G. (2004a). Petofaktorski model ličnosti. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

Đurić-Jočić, D., Džamonja-Ignjatović, T., Knežević, G., (2004b). NEO PI-R primena i in-terpretacija. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

Čukić, I. & Bates, T. C. (2015). The association between neuroticism and heart rate varia-bility is not fully explained by cardiovascular disease and depression. PloS one, 10 (5), e0125882. https://doi.org/10.1371/journal.pone.01258 82

Objavljeno
2021/09/09
Rubrika
Оригинални научни чланак