Нематеријално културно наслеђе – изазови и тенденције
(Јелена Ћуковић, Нематеријално културно наслеђе из антрополошке перспективе, Универзитет у Београду – Филозофски факултет, Београд, 2019, 118. стр.)
Reference
Жикић, Б. (2006). Когнитивна антропологија и нематеријална културна баштина. Гласник етнографског музеја, 70, 11–25.
Матић, М. (2001). Концептуализација културе у херитолошкој парадигми, Музејско надмудривање са материјалним. Београд: Етнографски музеј, Антропологија.
Миленковић, М. (2016). Повратак наслеђу, оглед из примењене хуманистике. Београд: Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију.
Ћуковић, Ј. (2017). (Нематеријално) културно наслеђе као инструмент помирења и решавања културних конфликата. Антропологија, 17 (3), 45–46.
Ћуковић, Ј. (2019). Нематеријално културно наслеђе из антрополошке перспективе: Репрезентативност, селективност и инструментализација. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију – Центар за антропологију науке и образовања.
Eriksen, T. H. (2006). Diversity versus Difference: Neo-liberalism in the Minority-Debate. Svetska komisija za kulturu i razvoj Naša kreativna raznovrsnost. Paris: UNESCO.
Nielsen, B. (2011). UNESCO and the „Right“ Kind of Culture: Bureaucratic Produc-tion and Articulation. Critique of Anthropology, 31 (4), 273–292. https://doi.org/10.1177/0308275X11420113
Turner, T. (1993). Anthropology and Multiculturalism: What Is Anthropology That Multiculturalists Should Be Mindful of It? Cultural Anthropology, 8 (4), 411–429. https://doi.org/10.1525/can.1993.8.4.02a00010
UNESCO, zvanični sajt, dostupno na: http://en.unesco.org, pristupljeno 12. febru-ara 2021.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293