Приповетка Корито Светомира Арсића Басаре ‒ прилог тумачењу књижевности

Marijana Stojkovic

doi:10.5937/zrffp51-31827

Marijana Stojkovic Univeryitet u pristini sa privremenim sedistem u Kosovskoj Mitrovici,Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp51-31827

Ključne reči: тумачење, психологизација, карактеризација, егзистенција, Шар-планина, аутобиографска димензија, контекст, текст

Sažetak

Овај рад ће бити покушај да се на примеру приповетке Корито Светомира Арсића Басаре, познатог уметника, академика, вајара и писца, изврши тумачење процеса психологизације и карактеризације ликова али и покаже како је контекст утицао на настанак приповетке носећи у себи изразиту биографску димензију.

Приповетка Корито доноси причу о тешком животу људи у Шар-планинским местима, сиромаштву, борби за егзистенцију у задивљујућој али и немилосрдној природи планинског краја. У душама и свести свих ликова приповетке одвија се својеврсна психолошка драма због тескобе мучног и туробног живота у сиромаштву. Ликови приповетке из своје визуре, са константним егзистенцијалном страхом, проживљавају актуелне ситуације, пројектујући их кроз психолошке процесе и душевна стања. У ковитлању помешаних осећања и борби за голи живот дешава се расцеп у њиховим душама од којих ће, она дечија, тај расцеп најјаче проживети и касније рефлектовати на своје сазревање, одрастање и стварање. То ће управо бити и повод за настанак ове приповетке.

Reference

Алексић, С. (2018). Теоријско и методолошко дело Петра Милосављевића. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Андрејевић, Д. (1997). Женски ликови у „Тамнинама“. У: М. Ђорђевић и Ж. Ћупић (ур.), Књижевно дело Зарије Р. Поповића. Приштина ‒ Лепосавић: Институт за српску културу Приштина ‒ Лепосавић.

Аноним. (1987, јануар). Сусрети са С. А. Басаром. Јединство.

Басара, С. А. (1996). На трагу порекла. Београд: Глас САНУ СССLXXXII, Одељење ликовне и музичке уметности, књ. 6.

Басара, С. А. (2019). Потрага за сопственом личношћу. У: Д. Оташевић (ур.), Светомир Арсић Басара. Радови 1998‒2018, (64‒66). Београд: Српска академија наука и уметности.

Ђорђевић, М. (2000). Поетика скулптуре и поетика приповедања. У: М. Ђорђевић и Ж. Ћупић (ур.), Дело Светомира Арсића Басаре. Приштина‒Лепосавић: Институт за српску културу Приштина ‒ Лепосавић.

Ивановић, Р. (2000). Мит у стваралаштву Светомира Арсића Басаре. У: М. Ђорђевић и Ж. Ћупић (ур.), Дело Светомира Арсића Басаре (27‒32). Приштина‒Лепосавић: Институт за српску културу Приштина ‒ Лепосавић.

Јеврић, О. (2000). Светомир Арсић Басара. У: М. Ђорђевић и Ж. Ћупић (ур.), Дело Светомира Арсића Басаре (19‒26). Приштина‒Лепосавић: Институт за српску културу Приштина ‒ Лепосавић.

Јовић, Б. (1998). О лику жене у приповеци Старе Србије. У: В. Цветановић (ур.), Књижевност Старе и Јужне Србије до другог светског рата, 2 (57‒63). Београд: Институт за књижевност и уметност ‒ Балканолошки институт САНУ.

Јунг, К. Г. (1984). О психологији несвесног. Нови Сад: Матица српска.

Костић, Д. (2000). Свила у пепелу. Антологија српске прозе Косова и Метохије 1945‒2000. Приштина: Институт за српску културу – Приштина.

Кулишић, Ш., Петровић, П., Пантелић, Н. (1970). Српски митолошки речник. Београд: Нолит.

Марковић, С. (2004). Светомир Арсић Басара или скулптура као судбина. Београд: Српска академија наука и уметности.

Матицки, М. (2010). Модел патријархалне културе у приповедној прози с тематиком Старе и Јужне Србије. У: В. Питулић (ур.), Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, књига 2 (277‒285). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Милосављевић, П. (2000). Методологија проучавања књижевности. Београд: Требник.

Мирков, Н. (2019). Басара. У: Д. Оташевић (ур.), Светомир Арсић Басара. Радови 1998‒2018 (48‒51). Београд: Српска академија наука и уметности.

Нојман, Е. (1994). Историјско порекло свести. Београд: Просвета.

Питулић, В. (2000). Архетипско значење скулптуре Светомира Арсића Басаре. У: М. Ђорђевић и Ж. Ћупић (ур.), Дело Светомира Арсића Басаре (107–119). Приштина‒Лепосавић: Институт за српску културу – Приштина.

Питулић, В. (2011). Трагом архетипа. Од усмене ка писаној речи. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Раичевић, А. и Стевановић, В. (2020). Поетика простора Гастона Башлара. Инвазивни сановник за тумачење мишљења грађењем. У: А. Никовић (ур.), Архитектура и урбанизам 51 (20‒32). Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије.

Тен, И. (1955). Филозофија уметности. Београд: СКЗ.

Тројановић, С. (1990). Ватра у обичајима и животу српског народа. Београд: Просвета.

Халугин, С. (2000). Материјал у скулптури С. Арсића Басаре. У: М. Ђорђевић и Ж. Ћупић (ур.), Дело Светомира Арсића Басаре (59‒66). Приштина‒Лепосавић: Институт за српску културу – Приштина.

Чајкановић, В. (1973). Мит и религија у Срба. Београд: Српска књижевна задруга.

Bašlar, G. (1969). Poetika prostora. Beograd: Kultura.

De Man, P. (1975). Problemi moderne kritike. Beograd: Nolit.

Jaspers, K. (1973). Filozofija egzistencije. Beograd: Prosveta.

Jung, K. G. i Kerenji, K. (2007). Uvod u suštinu mitologije. Prev. Božidar Zec. Beograd: Fedon.

Pule, Ž. (1974). Čovek, vreme, književnost. Beograd: Nolit.