Традиционални и иновативни модели организације наставе у условима трајања пандемије КОВИД-19
Sažetak
Рад је резултат проучавања законитости пласирања научног садржаја и реализације наставе у оквиру неких предмета које третирају област друштвених и хуманистичких наука, као и идејама које третирају законитост, организацију и вредновање наставног процеса у условима актуелне пандемије изазване вирусом ковид 19. Класична настава и превазиђени облици наставног рада у последње време су осуђени од стране неких савремених аутора на неперспективност извођења наставе неких предмета. Модернизована савремена интерактивна и мултидимензиона настава, као потреба нове генерације ученика, посебно у условима пандемије изазване вирусом ковид 19, која се у овим условима показала као неопходна, истовремено је добила на предности, а и полако постаје правац методичког изазова за поједине предмете. Све се чешће намеће актуелност идеје да наставник није једини одговоран преносилац знања. Наиме, нове могућности које пружа савремена технологија омогућавају широк простор за реализацију самообразовања. Модерни системи за учење рефлектују потпуно нов амбијент за учење. Међутим, овај рад се бави и неким аспектима традиционалне наставе који су и данас незаменљиви, а уз коришћење најсавременијих наставних технологија и техника. Између осталог, у раду је презентована предност примера реализације традиционалног облика наставе у оквиру конкретне теме у настави разредне наставе као пример за аутентичност и незаменљивост, без обзира на то што је традиционалним начином припремљен. И не само то. Једна од хипотеза на којој се ово теоријско истраживање темељи заступа став да је то најоригиналнији вид преношења знања у наставном раду.
Reference
Арсић, З. и Круљ Драшковић, Ј. (2011). Опште карактеристике и специфичности улоге наставника у настави са савременом наставном техником и технологијом. У: М. Вилотијевић (ур.), Оспособљавање наставника за нове улоге: зборник резимеа са међународног научног скупа. Београд: Српска академија образовања.
Бранковић, Д. (2000). Интерактивно учење и савремена образовна технологија. Бањалука: Филозофски факултет.
Василијевић, Д. (2014). Статус образовне технологије на Балканском образовном простору. Ужице: Учитељски факултет.
Даниловић, М. (1996). Савремена образовна технологија. Београд: Институт за педагошка истраживања.
Даниловић, М. (2000). Примена мултимедијалне информатичке технологије у образовању. Зборник Института за педагошка истраживања, XXXII (32), 179–192.
Јовановић, Н. (2012). Савремена образовна технологија и методичке новине у настави друштвено-хуманистичких наука. Годишњак, VIII, 297–311.
Круљ, Р. С. (1988). Наставна технологија у функцији повећања ефикасности учења. Приштина: Јединство.
Мандић, П. и Мандић, Д. (1996). Образовна информациона технологија. Београд: Заједница учитељских факултета.
Парлић-Божовић, Ј. (2020). Савремени приступи настави друштвено-хуманистичког образовања. Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Stanković, Z. (2012). Obrazovna tehnologija – potreba i neminovnost savremenog univerzitetskog obrazovanja. У: Б. Димитријевић (ур.), Образовање и савремени универзитет: тематски зборник радова (155–164). Ниш: Филозофски факултет.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293