Детерминанте музичког развоја и утицај музичког образовања на укупан развој личности
Sažetak
Развој музичких способности и простор који се даје музичком образовању детерминисан је различитим чиниоцима. Неусаглашеност у мишљењима о улози неких фактора носи опасност од занемаривања неких активности које би ишле у сусрет развијању музичке даровитости. У том смислу, циљ рада је усмерен на сагледавање значаја наследних и срединских фактора за развој музичких способности, са посебним освртом на утврђивање активности одраслих у функцији музичког образовања и постигнућа, али и укупног развоја.
Примењујући методу теоријске анализе, извршено је упоређивање различитих концептуалних приступа и резултата спроведених истраживања и закључака аутора.
Након разматрања наведених питања, закључује се да, иако дебате око давања предности одређеним факторима и даље постоје, дилеме нема, значајни су и урођени и средински фактори, али не сами по себи без активности појединца. Оне музичке диспозиције које се од предака наслеђују сматрају се базичним, али их не можемо издвојити од додатних фактора који на њих утичу. Утицај музике и музичког образовања на развој детета је изузетно велики, што наводе резултати истраживања великог броја научника који су се овом темом бавили. Многи истраживачи придају велики значај раној музичкој стимулацији и њеном значају за активирање дечје личности и омогућавању здравог приступа његовим психофизичким карактеристикама. Дијагностиковање музичког талента само је темељ на коме почиње будући музички развој, а свакодневни чиниоци, као што су подршка одраслих, пре свега, родитеља и континуирано вежбање, неизоставни су у стимулацији музичког развоја. Сходно томе, истакнута је улога родитеља, васпитача и учитеља у мотивацији и провокацији дечјег музичког развоја адекватним музичким садржајима, свеукупном комуникацијом и атмосфером. Педагошке импликације су садржане управо у наведеним препорукама за правилан приступ у креирању музичких садржаја и подстицајне средине.
Будућа истраживања потребно је усмерити на испитивање и могућности унапређивања компетенција професионалаца-васпитача и учитеља за откривање и подршку музички даровите деце.
Reference
Blasi, M. J. & Foley, M. B.(2006). The music, movement, and learning connection. Childhood education, 82(3), 175-176.
Bogunović, B. (2010). Muzički talenat i uspešnost. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti / Institut za pedagoška istraživanja.
Bogunović, B. (2010a). Muzički talenat i uspešnost. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti i Institut za pedagoška istraživanja.
Brown, J. D. (1980). Identifying problems facing the school band movement, Elkhart: Gemeinhardt Co. Ltd.
Chan, A.S., Ho, Y-C. & Cheung, M.C. (1998). Music training improves verbal memory. Nature, 396, 128. doi:10.1038/24075.
Davidson, J., Faulkner, R. & McPherson, G. (2009). Motivating musical learning: how to create the right conditions to take our natural interest in music to the next level.The psychologist, The British Psycological Society, 22 (12), 1026-1029.
Fauvel, J., Flood, R. & Wilson, R. J. (2006). Music and mathematics: From Pythagoras to fractals.Oxford: Oxford University Press.
Gembris, H. & Davidson, J. W. (2002). Environmental influences. In: R. Parncutt, & G.E. McPherson (Eds.), The science and psychology of music performance: Creative strategies for teaching and learning (17-30). Oxford, New York: Oxford University Press.
Grujić Garić, G.(2017.). Uticaj faktora nasleđa, sredine, uzrasta i pola na razvoj muzičkih sposobnosti dece predškolskog uzrasta. Inovacije u nastavi, (30) 4, 84-98, DOI: 10.5937/inovacije1704084G.
Hallam, S. & Prince, V. (2000). Research into instrumental music services. London: DfEE.
Hallam, S. (2006). Music psychology in education. London: Institute of education, University of London.
Hallam, S. (2010a). 21st century conceptions of musical ability. Psychology of music, 38, 308-330.
Hallam, S. (2010b). The power of music: its impact on the intellectual, personal and social development of children and young people. In: S. Hallam & A. Creech (Eds.), Music education in the 21st century in the United Kingdom (2-17). London: Institute of education, University of London.
Haroutounian, J. (2008). Kindling the spark: Recognizing and developing musical talent. 10th Asia-Pacifik Conference on Giftedness, Singapore, http://hkage.org.hk .
Hetland, L. (2000). Learning to make music enhances spatial reasoning. Journal of aesthetic education, 34(3/4), 179–238.
Jackson. C. S. & Tlauka, M. (2004). Route-learning and the Mozart effect.Psychology of music, 32(2), 213-220.
Jeremić, B. i Milenović, Ž. (2017). Uloga vaspitača i učitelja u prepoznavanju i pedagoškoj podršci darovitoj deci. U: M. Šćepanović, (ur.). Tematski zbornik radova međunarodnog značaja Darovitost, s međunarodnog naučnog skupa održanog u Novom Sadu, 29. 9. – 1. 10. 2017. godine (146-157). Novi Sad: Udruženje građana Mensa Srbije.
Jeremić, B. i Milenović, Ž. (2020). Društveni kontekst nastave muzičke kulture u funkciji negovanja tradicionalnog narodnog stvaralaštva Srba. Baština, 31(52), 441-460.
Jovanović, M. i Minić, V. (2018). Vrste nastavnog rada sa darovitim učenicima u redovnoj nastavi. Baština, 26(46), 125-141.
Kalmar, М. (1982). The effects of music education based on Kodaly’s directives in nursery school children.Psychology of music, Special Issue, 63-68.
Kirschner, S. & Tomasello, M. (2010). Joint music-making promotes prosocial behavior in 4-year-old children.Evolution and human behavior, 31, 354-364.
Kochanska, G., Murray, K. & Harlan,E. T.(2000). Effortful control in early childhood: Continuity and change, antecedents and implications for social development.Developmental psychology, 36, 220-232.
Kochanska, G., Murray, K., Jacques, T. Y., Koenig A. L. & Vandegeest, A. V. (1996). Inhibitory control in young children and its role in emerging internalization.Child development, 67, 490- 507.
Leman, A., Sloboda, Dž. i Vudi, R. (2012). Psihologija za muzičare: razumevanje i sticanje veština. Novi Sad: Psihopolis institut.
Levitin, D.J. (2006). This is your brain on music: The science of a human obsession. New York: Dutton.
Matić, E. i Mirković, K. (1986). Muzika i predškolsko dete. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
McPherson, G. & Williamon, A. (2006). Giftedness and talent. In: G. McPherson (Ed). The child as musician: A handbook of musical development(239-256). Oxford: Oxford University Press.
Michel, P. (1973). Optimum development of musical abilities in the first years of life. The psychology of music, 1, 14–20.
Mirković Radoš, K. (1996). Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Mirković Radoš, K. (2010). Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Mosing, M., Madison, G., Pedersen, N. L., Kuja-Halkola, R. & Ullén, F. (2014). Practice does not make perfect.Psychological science, 25 (9),1795–1803.
Nešić, B. i Radomirović, V. (2000). Osnove razvojne psihologije. Jagodina: Učiteljski fakultet.
Nešić, V. (2003).Muzika, čovek i društvo: Socijalno-psihološki pristup. Niš: Filozofski fakultet u Nišu, DIGP ,,PROSVETA”-NIŠ
Nikolić, I. (2016). Procena muzičkih sposobnosti u procesu identifikacije muzički talentovanih učenika mlađeg školskog uzrasta (unpublished doctoral dissertation). Vranje: Učiteljski fakultet.
Nikolić, L. (2015) Faktori sticanja i razvoja muzičkih kompetencija kod studenata učiteljskih fakulteta (unpublished doctoral dissertation). Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
Nikolić, N. i Antonijević, R. (2020). Obrazovanje kao faktor kulturne reprodukcije i kulturne produkcije. Baština, 33 (51), 483-496.
Popović, D., Lazović, M., &Milosavljević, Ž. (2016). Podrška razvijanju darovitosti u školskoj praksi. Inovacije u nastavi, (29) 3, 73-83
Rabinowitch, Т. C. Cross, I. & Burnard, P. (2013). Long-term musical group interaction has a positive influence on empathy in children.Psychology of music, 41, 484-498.
Radoš, K. (2010). Psihologija muzike (drugo dopunjeno izdanje). Zavod za udžbenike, Beograd.
Rašković, B. (2019). Činioci muzičkih sposobnosti dece Raškog okruga u predškolskom uzrastu (unpublished doctoral dissertation). Bijeljina: Akademija umjetnosti.
Rauscher, F. H. & Zupan,M. A. (2000). Classroom keyboard instruction improves kindergarten children’s spatial-temporal performance: A field experiment.Early childhood research quarterly, 15, 215-228.
Rauscher, F. H., Shaw, G. L. & Ky, K. N. (1995). Listening to Mozart enhances spatial-temporal reasoning: Towards a neurophysical basis. Neuroscience letters, 185, 44-47.
Rickard, N. S., Appelman, P., James, R., Murphy, F., Gill, A. & Bambrick, C. (2013). Orchestrating life skills: The effect of increased school-based music classes on children’s social competence and self-esteem. International journal of music education, 31, 292-309.
Rojko, P. (1981). Testiranje u muzici. Zagreb, Muzikološki zavod Muzičke akademije u Zagrebu.
Schellenberg, G. E. & Hallam, S. (2005). Music listening and cognitive abilities in 10 and 11 year olds: The Blur effect.Annals of the New York Academy of Sciences, 1060, 202-209.
Schellenberg, G. E. & Weiss, M. W. (2013). Music and cognitive abilities. In: D. Deutsch (Ed.), The psychology of music (499-550). Amsterdam: Elsevier.
Schellenberg, G. E. (2004). Music lessons enhance IQ.Psychological science, 15, 511-514.
Schlaug, G. & Gaser, C. (2003). Brain structure differ between musicians and nonmusicians.Neuroscience, 9240-9245.
Scott, L. (1992). Attention and preseverance behaviours of preschool children enrolled in Suzuki violin lessons and other acitivities. Journal of research in music education, 40 (3), 225-235.
Suzuki, S. (1983). Nurtured by love: The classic approach to talent education. Princeton: Summy–Birchard.
Trnavac, N.i Đorđević, J. (2005). Pedagogija: Udžbenik za nastavnike. Beograd, Naučna knjiga komerc.
Vasiljević, Z. (1978). Metodika nastave solfeđa. Beograd: Univerzitet umetnosti.
Vaughn, K.(2000). Music and mathematics: Modest support for the oft-claimed relationship. Journal of aesthetic education, 34(3-4), 149-166.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293