Компаративни приказ софистичке и социјалноконструкционистичке теорије
Sažetak
Социјални конструкционизам је постмодернистичко становиште које у својој бити носи идеју о друштвено-историјској условљености истине и истини конструисаној унутар широког спектра друштвених интеракција. Консеквенце оваквог схватања су да ниједно знање не заслужује привилегован онтолошки статус и да једино можемо говорити о различитим верзијама истине. Циљ рада је критичко преиспитивање оригиналности ових идеја. Полази се од хипотезе да између софизма и социјалног конструкционизма постоји значајан степен теоријске подударности, што имплицира да социјални конструкционизам добрим делом можемо посматрати као ревитализацију старих софистичких идеја интерпретираних на формално нов начин.
Методологија је компаративна и интерпретативна анализа текста, а као јединице анализе узети су: рефлексивност, агностицизам, антиесенцијализам, релативизам и социјална конструкција истине. Структура рада подразумева две целине – у првој се дефинишу појмови софизма и социјалног конструкционизма, док се у другој приказују кључна идејна преклапања ова два правца.
Закључак је да између софистичке и социјално конструкционистичке теорије постоји висок степен подударности, али и значајан диспаритет. Преклапање је присутно у рефлексивном односу према властитим теоријско-методолошким ограничењима, радикалном неповерењу у епистемолошке капацитете субјекта и релативистичком поимању истине, док у погледу социјално конструисане истине изостаје. Тиме се највећим делом потврђује постављена хипотеза, социјалном конструкционизму приписује епитет аутентичне социолошке теорије, а софизму придаје значај филозофске оријентација са многим елементима савремености.
Reference
Aristotel. (1970). Organon. Beograd: Kultura.
Atanasijević, K. (2007). Antička filozofija. Beograd: Plato.
Balaban, O. (1999). Plato and Protagoras. New York: Lexington Books.
Ber, V. (2001). Uvod u socijalni konstrukcionizam. Beograd: Zepter Book World.
Berger, P. L. & Luckmann, T. (1966). The Social Construction of Reality. New York: Doubledey.
Blekburn, S. (1999). Oksfordski filozofski rečnik. Novi Sad: Svetovi.
Diels, H. (1983). Predsokratovci 1–2. Zagreb: Naprijed.
Đurić, N. M. (1976). Istorija helenske etike. Beograd: BIGZ.
Filipović, V. (1989). Filozofski rječnik. Zagreb: Nakladni Zavod Matice Hrvatske.
Foucault, M. (1986). The Care of the Self: The History of Sexuality. New York: Pantheon Books.
Fridman, Dž. i Kombs, Dž. (2009). Narativna terapija. Novi Sad: Psihopolis institut.
Fuchs, S. (2001). Against Essentialism: A Theory of Culture and Society. London: Harvard University Press.
Fuko, M. (2012). Moć/znanje: Odabrani spisi i razgovori: 1972–1977. Novi Sad: Mediterran publishing.
Gergen, K. i Gergen, M. (2006). Socijalna konstrukcija – ulazak u dijalog. Beograd: Zepter Book Word.
Hacking, I. (1999). The Social Construction of What? London: Harvard U. Press.
Kenny, A. (2004). Ancient Philosophy: A New History of Western Philosphy. Volume 1. New York: Claredon Press.
Kukla, A. (2000). Social Constructivism and the Philosophy of Science. London: Routledge.
Kun, T. (1974). Struktura naučnih revolucija. Beograd: Nolit.
Marinković, D. (2007). Konstrukcija društvene realnosti u sociologiji. Novi Sad: Prometej.
Merton, R. К. (1979). O teorijskoj sociologiji. Zagreb: Naklada.
Platon. (1968). Gorgija. Beograd: Kultura.
Platon. (1975a). Protagora, Sofist. Zagreb: Naprijed.
Platon. (1975b). Teetet, Fileb. Zagreb: Naprijed.
Sarbin, T. & Kitsuse, J. (ur). (1994). Constructing the Social. London: Sage.
Stojnov, D. (2017). Psihologija ličnih konstrukata. Novi Sad: Psihopolis institut.
Susen, S. (2015). The ‘Postmodern Turn’ in the Social Sciences. London: City University.
Weeks, J. (2012). Sex, Politics and Society: The Regulation of Sexuality Since 1800. London: Routledge.
Žunjić, S. (2017). Fridrih Niče: između moderne i postmoderne. Beograd: Otačnik.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293